Vrhovni kasacioni sud, sudija Marina Milanović, u predmetu predlagača AA iz ... kod ..., čiji je punomoćnik Miodrag Rajković, advokat iz ..., rešavajući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 P 195/16 od 28.09.2016. godine, dana 22.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 P 195/16 od 28.09.2016. godine u stavu drugom izreke tako što se na iznos naknade od 500 evra (iz stava prvog izreke) predlagaču dosuđuje zatezna kamata po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, počev od isteka roka od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu, koja će mu se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

U preostalom delu odluke o zahtevu za kamatu sadržane u stavu drugom i u stavu trećem izreke rešenja Višeg suda u Beogradu R4 P 195/16 od 28.09.2016. godine, žalba predlagača se odbija i u tom delu se isto rešenje POTVRĐUJE.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 P 195/16 od 28.09.2016. godine, stavom prvim izreke, podnosiocu zahteva je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan isplate, koji iznos će mu se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od 3 meseca računajući od dana podnošenja zahteva podnosioca za isplatu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev podnosioca kojim je tražio da mu se na dosuđeni iznos pravične naknade od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, isplati zakonska zatezna kamata od dana nastanka obaveze do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev podnosioca kojim je tražio da mu se na ime pravične naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od još po 50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, za svaku godinu za koju je podnosiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastanka obaveze do isplate.

Protiv navedenog rešenja, stava drugog i trećeg izreke, predlagač je izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 386. u vezi člana 402. ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', broj 25/82 ... ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 55/14), na čiju shodnu primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba delimično osnovana.

U postupku nije učinjena povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Predlagač je 19.11.2014. godine podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Višem sudu u Beogradu, u kome je naveo da mu je radnjama Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu P 19181/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je tražio da sud usvoji njegov predlog. Troškove postupka je tražio i bliže ih opredelio. Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 P 157/14 od 05.01.2014. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 19181/13 pa je naloženo Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem mogućem roku od dana dostavljanja rešenja okonča parnični postupak koji se vodi kod Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu P 19181/13. Stavom drugim izreke, odbačen je predlog predlagača u delu u kome je zahtevao naknadu materijalne štete da se obaveže Republika Srbija da podnosiocu zahteva isplati za svaku godinu po 150 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastanka obaveze, sve u roku od 15 dana, kao neuredan. Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 P 157/14 od 05.01.2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu R4 P 157/14 od 05.01.2014. godine u stavu drugom izreke i u tom delu predmet je vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje. Nakon toga, Viši sud u Beogradu doneo je sada pobijano rešenje R4 P 195/16 od 28.09.2016. godine, kojim je odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku podnosiocu u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate koji iznos će mu se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od 3 meseca računajući od dana podnošenja zahteva podnosioca za isplatu, a odbio njegov zahtev za dosuđenje zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos i odbio je zahtev podnosioca kojim je tražio da mu se na ime pravične naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još po 50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate za svaku godinu za koju je podnosiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastanka obaveze do isplate. Dopunskim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 P 195/16 od 29.08.2022. godine, predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 12.000,00 dinara koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od 3 meseca računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu, a protiv navedenog dopunskog rešenja nije izjavljena žalba.

Osnovano se žalbom predlagača ukazuje da je odluka o odbijanju zahteva za kamatu zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 8b stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 101/13) predviđeno je da se primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku isplaćuje iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu. Dospelost ovog novčanog potraživanja predlagača prema citiranoj odredbi nastupa protekom navedenog roka za njenu isplatu, što proizilazi i iz opšte odredbe člana 324. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Članom 277. stav 1. ZOO propisano je da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem dospele novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj zakonom.

Iz citiranih zakonskih odredaba proističe da predlagaču na dosuđeni iznos primerene naknade pripada i zatezna kamata počev od isteka roka od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu. Kako je visina naknade određena u evrima, kamata se utvrđuje po stopi propisanoj odredbom člana 4. Zakona o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“ br. 119/2012), sa isplatom u dinarskoj protivvrednosti na način određen za isplatu naknade po članu 8b stav 2. Zakona o uređenju sudova. Predlagaču ne pripada kamata tražena i za period od donošenja odluke kao dana nastanka obaveze. Zato je po žalbi prvostepeno rešenje delimično preinačeno, a delimično u navedenom delu potvrđeno.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 401. tačka 2. i 3. ZPP odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke rešenja.

Budući da je predlagač delimično uspeo sa žalbom nije mu dosuđena naknada troškova drugostepenog postupka primenom člana 165. stav 1. i 2. u vezi član 153. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP.

Sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić