Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga propisanih članom 407. ZPP, a posebno zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije i tužilac obaveže na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tokom avgusta 1991. godine, po pozivu Sekretarijata za Narodnu odbranu Opštine Vukovar, mobilisan za potrebe odbrane. Nakon postignutog dogovora sa bivšom JNA o predaji ..., tužilac i određeni broj civila odvedeni su u Sremsku Mitrovicu, u logor u kojem se nalazio od 17.11.1991. godine do 22.05.1992. godine, kada je oslobođen i razmenjen. Tužioca je Međunarodni komitet Crvenog krsta registrovao kao zarobljenika 16.01.1992. godine i ponovo 04.05.1992. godine.

Tužbom podnetom 27.07.2018. godine tužilac traži naknadu nematerijalne štete za fizičke i duševne bolove nanete mučenjem, nečovečnim i ponižavajućim postupanjem, kao i povredom prava ličnosti. Tužena je istakla prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja.

Istaknuti prigovor zastarelosti prvostepeni sud je ocenio osnovanim i zbog proteka rokova propisanih članom 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev (član 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

Drugostepeni sud je navode tužiočeve žalbe da je o prigovoru zastarelosti trebalo odlučivati primenom člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je šteta prouzrokovana izvršenjem krivičnog dela ratnih zločina, ocenio kao neosnovane. Po stanovištu tog suda, u ovom slučaju nema mesta primeni navedene odredbe kojom je propisan rok zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom, jer ne postoji pravnosnažna osuđujuća presuda kojom je neko lice oglašeno krivim za krivično delo čijim je izvršenjem prouzrokovana nematerijalna šteta čiju naknadu tužilac potražuje. Pošto tužilac u tužbi i tokom postupka nije isticao, niti dokazao da su postojale smetnje za pokretanje i okončanje krivičnog postupka za označeno krivično delo, u kom slučaju bi parnični sud bio ovlašćen da o pitanju postojanja tog krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca odluči kao o prethodnom pitanju, drugostepeni sud je zaključio da je nižestepeni sud pravilno primenio opšte pravilo o zastarelosti spornog potraživanja.

Tužilac u reviziji istrajava u stavu da je u ovom slučaju trebalo primeniti rok zastarelosti iz člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, iako ne postoji pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za krivično delo, jer se taj rok zastarelosti primenjuje prema svakom odgovornom licu i kada je krivični postupak obustavljen, odnosno ako se nije mogao pokrenuti zato što je okrivljeni umro ili je duševno oboleo, ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i odgovornost okrivljenog. S`tim u vezi, tužilac ukazuje da je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, u predmetu It-04-75, podignuta optužnica protiv BB zbog učešća u zločinima protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i protivpravnog zatvaranja u nehumanim uslovima Hrvata i drugih lica koja nisu srpske nacionalnosti u nekoliko objekata u Srbiji, između ostalog i u KPZ Sremska Mitrovica, i da je taj postupak obustavljen zbog smrti optuženog, kao i da krivično gonjenje za krivično delo ratnog zločina ne zastareva.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužioca nije osnovana. Tužilac tokom postupka nije iznosio i dokazivao činjenice koje navodi u reviziji kao bitne za primenu izuzetka od pravila da se rok zastarelosti iz člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje i kada je krivični postupak izostao, odnosno obustavljen iz određenih razloga, između ostalog i zbog smrti okrivljenog. Zbog toga te činjenice nisu mogle biti predmet razmatranja i utvrđivanja prvostepenog suda, jer je članom 7. stav 2. ZPP propisano da će sud razmotriti i utvrditi samo činjenice koje su stranke iznele i izvesti samo dokaze koje su stranke predložile. Te činjenice tužilac nije isticao ni u žalbi (u tom pravnom leku se samo uopšteno poziva da je šteta prouzrokovana izvršenjem krivičnog dela ratnog zločina), da bi ih drugostepeni sud, pod uslovima iz člana 372. stav 1. ZPP mogao eventualno ceniti kao nove činjenice koje ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Osim toga, ovim navodima revizije u suštini se, suprotno članu 407. stav 2. ZPP, osporava utvrđeno činjenično stanje.

No, čak i da se prihvate navodi revidenta kako se radi o opštepoznatim činjenicama koje zato nije trebalo dokazivati (član 230. stav 4. ZPP), iste ne bi uticale na drugačiju ocenu istaknutog prigovora zastarelosti. Tačni su navodi revidenta da se odredba člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje ne samo na štetnika, onog koji je svojom radnjom doveo do štete, već i na svako odgovorno lice - ono koje za štetnika odgovara. Dakle, domašaj pravila o produženom roku u ovom slučaju ima smisla samo u kontekstu odgovornosti za drugog. Tužena država ni po kom osnovu (subjektivnom, objektivnom, ili po pravičnosti) ne odgovara za lice protiv kojeg je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju bila podignuta optužnica, pa se zato na nju ne primenjuje rok zastarelosti, iz člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tužene za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić