Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 157/22 od 28.07.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Filipa Matkovića, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 201/20 od 13.04.2022. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Filip Matković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ i „povreda Zakonika o krivičnom postupku“, s tim da iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi i protiv presude prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Filip Matković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ. Prema navodima zahteva, sud je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao otežavajuću okolnost vrednovao da je „reč o učiniocu povećane društvene opasnosti, jer je u vremenskom periodu od dve godine seksualno zlostavljao dva deteta i jedno maloletno dete“, što je prema mišljenju branioca, obeležje krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim i koje saglasno odredbi člana 54. stav 3. KZ, sud ne može uzeti u obzir kao otežavajuće okolnosti.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Odredbom člana 182. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ br.72/09...121/12, koji se primenjuje od 01.01.2013. godine) propisano je da će se ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, 179. stav 1. i 181. stav 1. i 2, ovog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a stavom 2. istog člana da će se ko pod uslovima iz člana 180.stav 1. i člana 181.stav 3. ZKP izvrši neku drugu polnu radnju, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Odredbom člana 181. stav 2. KZ propisano je da će se nastavnik, vaspitač, staralac, usvojilac, roditelj, očuh, maćeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa maloletnikom koji mu je poveren radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege, kazniti zatvorom od jedne do deset godina, a stavom 3. istog člana, da će se ako je delo iz stava 2. Ovog člana učinjeno prema detetu, učinilac kazniti zatvorom od pet do dvanest godina.

U konkretnom slučaju, dva krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 181. stav 3. KZ u vezi člana 61. KZ, za koja je okrivljeni oglašen krivim učinjene su u vremenskom periodu od septembra 2016. godine do početka oktobra 2018. godine i to prema detetu BB (rođenoj ...2006. godine) i detetu VV rođenoj ...2005. godine), dok je krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ u vezi člana 181. stav 2. KZ u vezi člana 61. KZ, u istom vremenskom periodu, učinjeno prema maloletnoj GG (rođenoj ...2004. godine).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud okrivljenom AA prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora i jedinstvenu kaznu zatvora na koju ga je osudio, odmerio u granicama koje su propisane za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 181. stav 3. KZ i nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ u vezi člana 181. stav 2. KZ, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti).

Prilikom odmeravanja kazni sud je kao olakšavajuće okolnosti cenio raniji život i porodične prilike okrivljenog AA i okolnost da u konkretnom slučaju oštećeni nisu istakli imovinskopravne zahteve, dok mu je kao otežavajuću okolnost, između ostalog, cenio to da je reč o „učiniocu povećane društvene opasnosti jer je u vremenskom periodu od dve godine seksualno zlostavljao dva deteta i jedno maloletno dete“. Konstatujući broj oštećenih, njihovu starosnu dob i dužinu vremenskog perioda u kom su krivična dela izvršena, sud je prilikom ocene otežavajućih okolnosti, suštinski cenio iskazanu upornost okrivljenog u vršenju krivičnih dela u dužem vremenskom periodu, zaključujući da je okrivljeni učinilac povećane društvene opasnosti. Upornost kod izvršenja krivičnog dela , a time i jačine ugrožavanja zaštićenog dobra, su okolnosti koje sud, u skladu sa članom 54. stav 1. KZ, može uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prilikom odmeravanja kazni okrivljenom AA krivični zakon pravilno primenjen, pa su suprotni navodi zahteva njegovog branioca, advokata Filipa Matkovića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog „povreda Zakonika o krivičnom postupku“, bez označavanja konkretnih povreda zakona, s tim da iz obrazloženja zahteva proizilazi da navodima o nerazumljivosti izreke presude ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima o nepravilnoj oceni dokaza na povredu zakona iz člana 16. ZKP, a navodima o nepostojanju dokaza na osnovu kojih se nedvosimisleno i sa izvesnošću utvrđuje da je okrivljeni izvršio krivična dela za koja je osuđen na povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao obzirom da ni jedna od navedenih povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Filipa Matkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić