Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju koje je pravilno utvrđeno na raspravi pred drugostepenim sudom, tužilac i tužena su zaključili brak 1992. godine u Nemačkoj, gde imaju boravište, a u braku su dobili dva sada punoletna sina. Brak parničnih stranaka razveden je odlukom nemačkog suda od 27.04.2012. godine. Za vreme trajanja braka, tužilac je u Nemačkoj radio na poslovima špedicije, na montiranju skela i upravljanju viljuškarom, a tužena je radila u fabrici. U postupku povodom razvoda braka, utvrđeno je da je mesečna zarada tužioca iznosila 1.650 evra a tužene 1.270 evra. Tada su parnične stranke sklopile sporazum, kojim je između ostalog raspravljeno pitanje vršenja roditeljskog prava i izdržavanja dece, kao i podele zajedničke imovine. U vreme zaključenja braka sa tuženom u Nemačkoj, tužilac je još uvek bio u braku sa ranijom suprugom, koji brak je razveden presudom hrvatskog suda od 23.05.2002. godine, a tužilac je bio obavezan na plaćanje izdržavanja za tada maloletnu ćerku u iznosu od 80 evra mesečno, do donošenja presude hrvatskog suda od 14.12.2003. godine, kada je tada maloletna ćerka iz prvog braka poverena na vršenje roditeljskog prava tužiocu. Kupoprodajnim ugovorom overenim pred sudom 14.08.2000. godine, tužena je od prodavca kupila spornu katastarsku parcelu, koja sada nosi oznaku .. i upisana je u listu nepokretnosti .. KO ... kao vlasništvo tužene. Na ovoj parceli tokom 2007. godine započeta je izgradnja porodične stambene zgrade, a radovi su trajali do 2009. godine. Izgradnju su zajednički finansirale parnične stranke, a iznos od 10.000 evra im je poklonio otac tužene. Kuća se sastoji od podruma, prizemlja i potkrovlja, ukupne površine 227, 66 m2, i nije do kraja završena. Radi se o objektu koji je nelegalno izgrađen, a prema nalazu i mišljenju veštaka tržišna vrednost objekta je 5.919.160,00 dinara, a vrednost parcele na kojoj je objekat izgrađen iznosi 982.080,00 dinara. Utvrđeno je da je sporna katastarska parcela, koja je upisana kao vlasništvo tužene, kupljena sa namerom da se na njoj za potrebe parničnih stranaka izgradi porodični stambeni objekat, što proizilazi iz iskaza tužioca i svedoka koji su bili angažovani na izvođenju radova na izgradnji i opremanju porodične stambene zgrade.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i utvrđeno da je tužilac vlasnik sa 1/2 idealnog dela sporne katastarske parcele i porodične stambene zgrade.

Naime, zajednica života parničnih stranaka trajala je od 1992. godine, kada su u Nemačkoj zaključili brak, pa uprkos tome što je ranije brak tužioca pravnosnažno razveden 23.05.2002. godine, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se primenjuju odredbe člana 73. stav 1. i 3. tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima („Službeni glasnik RS“ 22/80 ... „Službeni glasnik RS“ 29/2001), kojima je bilo propisano da je ništav brak koji je zaključen za vreme trajanja ranijeg braka jednog od bračnih drugova, ali da se neće poništiti novi brak zaključen za vreme trajanja ranijeg braka jednog od bračnih drugova, ako je raniji brak prestao u međuvremenu. Ovakva odredba predviđena je i članom 33. Porodičnog zakona.

Budući da je brak parničnih stranaka razveden 2012. godine, primenjuju se odredbe o sticanju i deobi imovine stečene u bračnoj zajednici predviđene Porodičnim zakonom. Članom 171. stav 1. tog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članom 180. tog zakona propisano je da ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud. Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, imovini i drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Veći udeo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz zajedničke imovine može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno drugostepeni sud zaključuje da tužena nije dokazala svoj veći udeo u sticanju zajedničke imovine, s obzirom da nije imala veću zaradu od tužioca, niti je dokazala postojanje drugih okolnosti od značaja za uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Poklon od njenog oca u iznosu od 10.000 evra za izgradnju kuće učinjen je i tužiocu i tuženoj, a takođe je utvrđeno da je katastarska parcela kupljena za potrebe parničnih stranaka, pri čemu tužilja nije dokazala da je parcela kupljena od novčanih sredstava koja predstavljaju njenu posebnu imovinu. S obzirom na navedeno, pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i utvrđeno pravo suvlasništva tužioca sa 1/2 idealnog dela na spornim nepokretnostima.

Revizijom tužene neosnovano se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da nije uzet u obzir doprinos roditelja tužene u izgradnji kuće, da nisu pravilno ocenjeni iskazi svedoka i da su novac za kupovinu katastarske parcele obezbedili roditelji tužene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić