Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 942/21 od 13.01.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenih Strahinje Radulovića i Jovane Radulović, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog Strahinje Radulovića, advokat Goran Karadarević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ga osuditi po blažem krivičnom zakonu;

-branilac okrivljene Jovane Radulović, advokat Goran Karadarević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili je osuditi po blažem krivičnom zakonu;

-branilac okrivljenih Strahinje Radulovića i Jovane Radulović, advokat Milan Latinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenu oglasiti krivom zbog krivičnog dela pomoć učiniocu nakon izvršenja krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ i za isto joj izrekne uslovnu osudu ili da okrivljene oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, te da im primenom stava 5. iste odredbe izrekne kazne zatvora u kraćem vremenskom trajanju.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, te je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branioci okrivljenih Strahinje Radulovića i Jovane Radulović, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postuku ne može zasnivati i to na odbranama koje su okrivljeni izneli u policiji u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, a da prethodno nisu bili poučeni o pravu na izabranog branioca. Prema navodima zahteva, u članu 85. stav 3. ZKP, jasno je određeno da će se okrivljeni prilikom prvog saslušanja pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu se, ako ne izabere branioca, u slučaju obavezne odbrane, postaviti branilac po službenoj dužnosti, dok je u stavu 5. istog člana navedeno da se, ako izjava okrivljenog iz stava 3. tog člana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka, pri čemu iz sadržine zapisnika o saslušanju okrivljenih u PU Novi Sad proizlazi da takvo izričito upozorenje okrivljenima nije dato, niti su se oni izričito izjasnili da li žele da angažuju branioca i da su saglasni da im se u suprotnom postavi branilac po službenoj dužnosti. Iz iznetih razloga, navedeni zapisnici se nisu mogli koristiti kao dokazi u krivičnom postupku, shodno odredbi člana 16. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitisti branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – zapisnika o saslušanju okrivljenih Strahinje Radulovića i Jovane Radulović (tada Palačković) u PU Novi Sad od 11.11.2018. godine proizlazi da su okrivljeni, najpre, izjavili da pristaju da u predistražnom postupku daju svoj iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, te da su, nakon što su im saopštena prava iz člana 68. ZKP, pozvani da se izjasne o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će im ako ne izaberu branioca (u slučaju obavezne odbrane iz člana 74. ZKP) biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama ZKP. Okrivljenima su, zatim, predočeni navodi krivične prijave, kao i to da im se stavlja na teret izvršenje krivčinog dela iz člana 246. stav 1. KZ, pa im je omogućen poverljiv razgovor i to okrivljenom Strahinji Radulović sa braniocem, advokatom Gordanom Perišić, a okrivljenoj Jovani Radulović sa braniocem, advokatom Danijelom Popadić, nakon čega su okrivljeni na pitanje da se izjasne o svojim pravima, kao i o tome da li žele da iznesu odbranu i odgovaraju na postavljena pitanja odgovorili i to: okrivljeni Strahinja Radulović „Razumem svoja prava, branilac mi je dodeljen po službenoj dužnosti i elemente krivičnog dela koje mi se stavlja na teret razumem, a izjavu ću dati.“, a okrivljena Jovana Radulović: „Razumem svoja prava i elemente krivičnog dela koje mi se stavlja na teret, branilac Danijela Popadić mi je dodeljena po službenoj dužnosti i izjavu ću dati.“. Okrivljeni su, potom, izneli svoju odbranu i zapisnike o saslušanju potpisali bez primedbi.

Imajući u vidu izneto, okrivljeni su od strane organa postupka prilikom saslušanja u predistražnom postupku upozoreni u svemu u smislu odredbe člana 85. stav 3. ZKP, koje upozorenje je i uneto u zapisnike o saslušanju, samo bez formalnog pozivanja na navedenu zakonsku normu.

Izjava okrivljenih nakon upozorenja o pravu da angažuju branioca, da će u predistražnom postupku izneti svoj iskaz u prisustvu branioca koji im je dodeljen po službenoj dužnosti, data povodom navedenog upozorenja organa postupka o pravu na branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, po oceni ovoga suda, sadrži izjašnjenje okrivljenih da ne žele da angažuju branioca, odnosno odluku da se brane uz stručnu pomoć branioca po službenoj dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da to što je izjava okrivljenih o prisustvu branioca data i na zapisnicima konstatovana na napred navedeni način, a ne rečima „izričito se izjašnjavam“, ne znači da se okrivljeni nisu izjasnili o predočenoj mogućnosti da uzmu branioca po svom izboru i iskazali volju da ne žele da se koriste tim svojim pravom, odnosno da nisu izrazili izričitu odluku da ih brani branilac po službenoj dužnosti.

Sledstveno iznetom, kako navedeni zapisnici o saslušanju okrivljenih u predistražnom postupku sadrže i upozorenje organa postupka i izjavu okrivljenih o prisustvu branioca u smislu odredbe člana 83. stav 3. ZKP, to su se navedeni iskazi okrivljenih mogli korisiti kao dokazi u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da delo, za koje je okrivljena Jovana Radulović pravnosnažno oglašena krivom, nije krivično delo, sa obrazloženjem da radnja okrivljene označena u činjeničnom opisu dela u izreci presude „... stavila na raspolaganje svoju torbu u koju je okrivljeni Strahinja Radulović stavio predmetnu opojnu drogu...“, ne predstavlja radnju pomaganja u izvršenju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ. Prema stavu odbrane, radnjama pomaganja u izvršenju krivičnog dela, shodno odredbi člana 35. KZ, smatraju se samo radnje činjenja, odnosno „aktivne“ radnje kojima se doprinosi ostvarenju radnje izvršenja krivičnog dela, tako da neprotivljenje okrivljene Jovane Radulović okrivljenom Strahinji Raduloviću da uzme njenu torbu kako bi u nju stavio predmetnu opojnu drogu, nasuprot stavu nižestepenih sudova, ne može predstavljati radnju pomaganja u smislu navedene zakonske odredbe.

Okolnosti iznete u predmetnim zahtevima odbrana okrivljene Jovane Radulović isticala je i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 5. u stavovima 2-4, dao dovoljne i jasne razloge (prihvatajući razloge suda iznete na strani 19. i na strani 20. u prvom stavu prvostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu člana 491 .stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenih, advokat Milan Latinović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su okrivljeni u svojim odbranama datim u Policijskoj upravi Novi Sad jasno ukazali na AA, kao lice od koga su nabavili opojnu drogu i u odnosu na koga je krivični postupak pravnosnažno okončan donošenjem osuđujuće presude za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, zbog čega je sud, prema navodima zahtevima, bio u obavezi da okrivljene primenom člana 246. stav 5. KZ, oslobodi od kazne.

Iznetim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 5. KZ.

Odredbom člana 246. stav 5. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09), koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, propisano da se učinilac dela iz stava 1. do 4. tog člana, koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, može osloboditi od kazne.

Dakle, član 246. stav 5. KZ predviđao je fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. do 4. tog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu istog oslobodi od kazne za predmetno delo, te podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe, što je u konkretnom slučaju učinjeno kada sud nije našao da ima uslova za primenu člana 246. stav 5. KZ.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Milana Latinovića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 246. stav 5. KZ.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih, advokat Milan Latinović povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP obrazlaže i navodima da je radnja pomaganja okrivljene Jovane Radulović preduzeta u odnosu na drugu alternativnu propisanu radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ – neovlašćeno prenošenje opojne droge, a ne u odnosu na radnju neovlašćena kupovina opojne droge radi dalje prodaje, za koju je oglašen krivim okrivljeni Strahinja Radulović, čime ukazuje na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, koji nedostatak je propisan kao povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene Jovane Radulović, advokat Goran Karadarević u zahtevu za zaštitu zakonitosti polemiše sa razlozima iznetim u obrazloženju prvostepene presude u pogledu neprihvatanja stava odbrane da se u radnjama okrivljene stiču obeležja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenih, advokat Milan Latinović, pozivajući se na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u zahtevu daje sopstvene činjenične zaključke, drugačije od onih koji su utvrđeni u pravnosnažnoj presudi i iznosi svoje viđenje događaja na kome zasniva stav o pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, nalazeći da se u radnjama okrivljene Jovane Radulović stiču obeležja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. KZ, čime osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branioca okrivljene Jovane Radulović, advokata Gorana Karadarevića i branioca okrivljenih, advokata Milana Latinovića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić