Protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž.br.10649/21 od 23.02.2022 godine, tuženi preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odgovor na reviziju nije podnet.

Vrhovni kasacioni sud je najpre utvrdio da je revizija u ovoj pravnoj stvari dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11...sa izmenama, dalje ZPP) zatim ispitao pobijanu presudu u granicama propisanih odredbom člana 408. ZPP i zaključio da je revizija tužene osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti ali se osnovano u reviziji ističe da je pobijana presuda doneta uz bitne povrede postupka iz stava 1 ovog člana koje se ogledaju u pogrešnoj primeni odredaba o teretu dokazivanja i oceni dokaza.

Predmet tužbenog zahteva je potraživanje tužioca po Ugovoru o kreditu br. ... od 15.07.1991. godine i Aneksu ugovora od 08.01.1992. godine, koji su bili zaključeni između Jugobanke DD Agencije ... u svojstvu zajmodavca i Inexamer Commercial Corporation ..., ...u svojstvu korisnika kredita, za koje potraživanje je tužilac u postupku stečaja nad tuženim podneo prijavu potraživanja u iznosu od 3.328.708,23 USD a koja je u celosti osporena zaključkom suda St 4712/97 od 19.09.2006. godine. Tužilac je upućen da u parničnom postupku traži utvrđenje osporenog potraživanja.

Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac aktivno legitimisan za predmetno potraživanje. Prvostepeni sud je na osnovu rešenja Saveznog sekretarijata za spoljnu trgovinu br. 17-15856/3 od 04.01.1974. godine utvrdio, da je navedenim rešenjem upisan u registar poslovnih jedinica u inostranstvu pod rednim brojem R 170 predstavništvo u ..., koje je osnovala organizacija udruženog rada Jugobanka Beograd. Rešenjem Saveznog sekretarijata za spoljnu trgovinu broj 22-9412 od 20.04.1984. godine upisan je u registar poslovnih jedinica u inostranstvu pod rednim brojem SR 564/3-84 stalna poslovna jedinica ekspozitura u ... koga je osnovala Jugobanka udružena banka. Rešenjem NBJ broj 16 od 27.05.1994. godine upisana je u registar finansijskih organizacija u inostranstvu koji se vodi kod NBJ, pod rednim brojem 16 Agencija Jugobanka dd u ... sa sedištem u ..., pod nazivom Jugobanka dd ..., Agencija, kao i da je u obrazloženju navedenog rešenja konstatovano da Agencija prema propisima SR Jugoslavije nema svojstvo pravnog lica. Prvostepeni sud je utvrdio da je pravni prethodnik tužioca Jugobanka dd osnovala poslovnu jedinicu Jugobanka dc ... Agencija koja je poslovala u sistemu tužioca. Prema odredbi člana 99. stav 5. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni list SFRJ" br. 63/89), koji je bio na snazi u trenutku zaključenja predmetnog ugovora, i člana 78. stav 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. list SRJ", br. 46/92,49/92 - ispr., 16/93, 24/94,28/96, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 55/99 - ispr., 73/2000 i 23/2001 i „Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon), koji je bio na snazi u trenutku podnošenja tužbe, predstavništvo, poslovna jedinica i drugi oblik obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu sastavni su deo preduzeća koje ih je osnovalo, nemaju status pravnog lica i obavljaju poslove po nalogu osnivača i podnose osnivaču izveštaj o radu. Na osnovu člana 32. Statuta Jugobanke d.d. Beograd i člana 10. Odluke o osnovanju Jugobanke d.d. Beograd, Generalni direktor Jugobanke d.d. doneo je Odluku o odobravanju robnog kredita- kreditna linia firmi Inexamer commercial corporation, ... u iznosu od usd 1.600.000. U stavu II navedene odluke propisano je da će Ugovor o kreditu sa korisnikom zaključiti Agencija Jugobanke ..., koja će na bazi odgovarajuće izvozne dokumentacije vršiti puštanje kredita u tečaj, pratiti otplatu kredita, obavljati ostale administrativno stručne poslove vezano za ovaj kredit i eventualno u saradnji sa Jugobankom D.D. preduzimati mere za prinudnu naplatu kredita. Jugobanka d.d. se obavezala da pribavi odgovarajuća sredstva obezbeđenja u skladu sa Odlukom.

Prvostepeni sud je utvrdio da Jugobanka, Agencija ... nema svojstvo pravnog lica, i da je tužilac legitimisan da traži naplatu potraživanja po Ugovorima o kreditu koje je na strani tužioca zaključila njegova poslovna jedinica Jugobanka Agencija ..., koja nema svojstvo pravnog lica i zaključio da sve pravne radnje preduzete od strane Jugobanke, Agencije ... preduzete su u ime i za račun tužioca. Sa svega napred navedenog, prvostepeni sud je zaključuio da je tužilac aktivno legitimisan da traži naplatu potraživanja koje je predmet spora.

Prvostepeni sud je odbio prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog sa obrazloženjem da u konkretnoj pravnoj stvari tužilac u svojstvu zajmodavca-kreditora tužbom potražuje utuženi novčani iznos od tuženog u svojstvu meničnog jemca, a koja potraživanja potiču iz Ugovora o kreditu od 15.07.1991. godine i Aneksa ugovora od 08.01.1992. godine zaključenih između Jugobanke Agencije ... kao kreditora i INEXAMER Commercial Corporation ..., ... kao korisnika kredita. Iz izvedenih dokaza i navoda stranaka prvostepeni sud je utvrdio da je Ugovorom o kreditu br. 354/91 od 15.07.1991. godine, zaključenim između Jugobanke Agencije ... u svojstvu zajmodavca i INEXAMER Commercial Corporation ..., ..., kao korisnika kredita, u članu 1. predviđeno da će kreditor odobriti korisniku revolvirajuću kreditnu liniju do maksimalnog iznosa od 1.600.000,00 USD u obliku avansa po zahtevu dužnika, da će avansi biti odobreni na račun dužnika, a u članu 2. je predviđeno da je dužnik obavezan da prezentira Jugobanci - kreditoru, kao sredstvo obezbeđenja blanko menice za koje garantuje Inex Interexport i akceptne naloge izdate od strane Inex Interexport. Aneksom Ugovora o kreditu od 08.01.1992. godine zaključenim između Jugobanke Agencije ... u svojstvu zajmodavca i INEXAMER Commercial Corporation ..., ..., kao korisnika kredita u vezi kreditne partije br. ... - USD 1.600.000,00 izvršene su izmene Ugovora o kreditu od 15.07.1991. godine tako što je u članu 1. predviđeno da će kreditor odobriti korisniku revolvirajuću kreditnu liniju do maksiminog iznosa od 1.500.000,00 USD sa rokom vraćanja 180 dana računajući od svakog pojedinačnog korišćenja, s tim da može biti iskorišćen najkasnije do 31.01.1992. godine. Prvostepeni sud je utvrdio da je Inex Interexport bio osnivač preduzeća INEXAMER Commercial Corporation ..., ..., koji je bio korisnik kredita po Ugovoru i Aneksu ugovora o kreditu koji su predmet spora, kao i da je u tom svojstvu kao osnivač korisnika kredita INEXAMER Commercial Corporation ..., ..., doneo odluku od 15.05.1991. godine i 27.09.1991. godine kojima se saglasio da INEXAMER Commercial Corporation ..., ..., koristi kreditnu liniju kod tužioca u iznosu od 1.600.000,00 USD i kreditnu liniju u iznosu od 1.500.000,00 USD i prihvatio da bude garant za obaveze tog preduzeća, po osnovu navedenih kreditnih linija, te su za potpisivanje svih potrebnih dokumenata ovlašćeni AA i BB. Meničnom izjavom od 08.10.1991. godine Inex Interexport d.o.o. je ovlastio Jugobanku dd – u sporu tužioca, da popuni blanko avalirane menice do visine dospelih, a neisplaćenih obaveza iz kredita koji je Jugobanka, ovde tužilac, odobrio firmi INEXAMER, a kao ovlašćeni potpisnici menica, koji su dostavljeni uz meničnu izjavu, označeni su AA kao predsednik Upravnog odbora i BB kao finansijski direktor. Takođe, Inex Interexport d.o.o. je izjavom o izdavanju, popunjavanju i korišćenju izdatih blanko akceptnih naloga od 08.10.1991. godine, ovlastio kreditora, ovde tužioca, da popuni blanko akceptne naloge koji su predati uz izjavu, ukoliko korisnik kredita INEXAMER ne izmiri svoju obavezu za otplatu kreditne linije u iznosu od 1.600.000,00 USD, kao i da za otplatu kreditne linije u iznosu od 1.500.000,00 USD, po osnovu glavnog duga sa kamatom i drugim sporednim potraživanjima i da akceptne naloge upotrebi za naplatu svih dospelih obaveza po napred navedenom kreditnom zaduženju. Davanjem akceptnih naloga radi obezbeđenja vraćanja kredita pravni prethodnik tuženog Inex Interexport d.o.o. je pristupio dugu primaoca kredita jer je prihvatio da se po dospeću obaveze iz tog ugovora tužilac od njega naplati putem akceptnih naloga. Ovlašćenje tužioca da, ukoliko korisnik kredita ne vrati isti u rokovima, pod uslovom i na način određen ugovorom, ispuni blanko akceptne naloge do visine svojih dospelih obaveza po kreditima i upotrebi ih za naplatu tih dospelih obaveza. Tuženi je u skladu sa članom 451. Zakona o obligacionim odnosima stupio u obavezu pored dužnika, kao solidarno odgovoran za vraćanje primljenog iznosa.

Prvostepeni sud je dalje uvidom u Odluku o pripajanju Inex Interexport d.o.o. Holding kompaniji Fond Inex Interexport od 31.12.1992. godine utvrdio da je u članu 1. predviđeno da se navedenom odlukom Mešovito preduzeće za međunarodno poslovanje Inex Interexport d.o.o. Beograd, pripaja Holding kompaniji Fond Inex Interexport, a u članu 2. je predviđeno da Inex Interexport d.o.o. Beograd prestaje da postoji danom upisa u sudski registar novoosnovanog Akcionarskog društva za međunarodno poslovanje Inex Interexport a.d. Beograd. Članom 3. stav 1. navedene Odluke je predviđeno da Holding kompanija preuzima sva sredstva, prava i obaveze Inex Interexporta sa stanjem na dan 31.12.1992. godine i u članu 3. stav 2. Odluke predviđeno je da preuzeta prava i obaveze iz stava ovog člana Holding kompanija cedira na novoosnovano Akcionarsko društvo za međunarodno poslovanje Inex Interexport a.d. Beograd. Iz odluke o osnivanju Akcionarskog društva za međunarodno poslovanje Inex Interexport a.d. od 31.12.1992. godine prvostepeni sud je utvrdio da je članom 1. predviđeno da Holding kompanija za finansijski inženjering, trgovinu i usluge Fond Inex Interexport d.o.o. navedenom odlukom osniva Akcionarsko društvo za međunarodno poslovanje Inex-Interexport a.d, a članom 13. je predviđeno da Holding kompanija prenosi na Akcionarsko društvo sva prava i obaveze Mešovitog preduzeća za međunarodno poslovanje Inex Interexport d.o.o Beograd, počev od 01.01.1993. godine. Iz sadržine registarskog lista br. 1 na registarskom ulošku br. 1-60467-00 utvrđeno je da je u sudskom registru u Privrednom sudu u Beogradu na registarskom ulošku br. 1-60467-00 bio upisan kao subjekt upisa Kompanija za međunarodno poslovanje Inex Interexport a.d. Beograd, kao i da je zabeležbom u delu ostali upisi upisano da pravne posledice akcionarskog društva teku od 01.01.1993. godine, da Holding kompanija Fond Inex Interexport prenosi sva prava i obaveze Mešovitog preduzeća za međunarodno poslovanje Inex Interexport d.o.o. Beograd, na Inex Interexport a.d. Na osnovu navedenog, prvostepeni sud je našao da je tuženi kako je označen u tužbi Inex Interexport a.d, pravni sledbenik Inex Interexport d.o.o. na taj način što je ovo pravno lice na osnovu Odluke o pripajanju od 31.12.1992. godine, pripojeno Holding kompaniji Fond Inex Interexport, a koje je kao osnivač Inex Interexporta a.d. preuzeta prava i obaveze po osnovu pripajanja, prenela na akcionarsko društvo po njegovom osnivanju, što je utvrđeno Odlukom o osnivanju Akcionarskog društva za međunarodno poslovanje Inex Interexport a.d. od 31.12.1992. godine. Prvostepeni sud je našao da je Inex Interexport a.d. preuzeo sva prava i obaveze koje je Inex Interexport d.o.o. prihvatio kao solidarni dužnik za korisnika kredita INEXAMER Commercial Corporation ..., ... po kreditnoj liniji iz Ugovora o kreditu od 15.07.1991. godine i Aneksa tog Ugovora od 08.01.1992. godine za kreditnu liniju odobrenu u iznosu od 1.600.000,00 USD, odnosno 1.500.000,00 USD prema Aneksu od 08.01.1992. godine. Nad tuženim Inex Interexport a.d. otvoren je stečajni postupak, pa je rešenjem istog suda P. br. 420/05-94 od 24.03.2005. godine prekinut postupak zbog otvaranja stečaja nad tuženim. Tužilac je u postupku stečaja na Inex Interexport a.d., podneo prijavu potraživanja po osnovu kredita za račun firme INEXAMER Commercial Cortporation ..., ... u iznosu od 3.328.708,23 USD sa pripadajućom zateznom kamatom, zaključkom suda St. 4712/97 od 19.09.2006. godine, u celini osporeno prijavljeno potraživanje tužioca i tužilac je upućen na parnični postupak radi utvrđenja osporenog potraživanja. Podneskom od 29.09.2006. godine tužilac je tražio nastavak postupka, označio tuženog Inex Interexport a.d. u stečaju iz Beograda i postavio tužbeni zahtev kojim je tražio da sud utvrdi potraživanje tužioca prema tuženom za iznos od 3.328,708,23 USD sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2003. godine. Rešenjem P. br. 420/05-94 od 13.10.2006. godine prvostepeni sud nastavio je postupak prekinut rešenjem P. br. 420/05-94 od 24.03.2005. godine. Privredni sud u Beogradu St. br. 24/10 od 10.11.2017. godine obustavio je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika Kompanija za međunarodno poslovanje Inex Interexport a.d. u stečaju iz Beograda, a nastavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnu masu Kompanija za međunarodno poslovanje Inex Interexport a.d. u stečaju iz Beograda pa je tužilac uredio tužbu i tuženog označio Stečajna masa Inex Interexport a.d. u stečaju iz Beograda, kao pravnog sledbenika ranije Inex Interexport a.d., u stečaju.

Na osnovu nalaza veštaka prvostepeni sud je utvrdio da dug INEXAMER Commercial Corporation ... prema tužiocu na dan 09.10.2003. godine iznosi 2.356.287,52 dinara. Međutim, prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio nalazeći da tužilac nije dokazao osnovanost istog, jer je tuženi osporio verodostojnost priložene dokumentacije na osnovu koje je veštak sačinio nalaz i mišljenje a da tužilac nije dostavio niti priložio za potrebe veštačenja originalnu dokumentaciju, već je istu dostavio samo u fotokopiji. Takođe prvostepeni sud utvrđuje da tuženi u svojim knjigovodstvenim evidencijama nema proknjiženu obavezu ni po jednom od predmetnih ugovora. Sve to su razlozi zbog kojih je zahtev tužioca odbijen.

Drugostepeni sud nalazi da je stanovište prvostepenog suda u suprotnosti sa dokazima izvedenim u toku prvostepenog postupka i predstavlja pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja i materijalnog prava. Drugostepeni sud navodi da je tuženi u toku postupka osporio dug navodeći da tužilac nije dostavio originalna dokumenta o izvršenim plaćanjima a da prema stanju u spisima dokaz o izvršenom plaćanju je izvod koji predstavlja jednostran akt banke, u konkretnom slučaju tužioca, a koji je dostavljen. Dalje drugostepeni sud navodi da su sva tri veštaka koja su obavila veštačenje imala u vidu osporavanje tuženog u pogledu verodostojnosti dokaza o izvršenom plaćanju, ali su sva tri veštaka konstatovala da je dokumentacija validna i na osnovu celokupne dokumentacije konstatovali postojanje duga od strane tuženog prema tužiocu po predmetnom osnovu. U odnosu na deo obrazloženja da tuženi nije u svojim poslovnim knjigama proknjižio predmetnu obavezu drugostepeni sud navodi da treba imati u vidu da je veštak Marina Petrović u svom nalazu konstatovala da je tuženi dopisom od 31.12.2020. godine obavestio da u svojoj knjigovodstvenoj evidenciji nema proknjiženu obavezu, a ne da je veštaku stavio na uvid svoju knjigovodstvenu dokumentaciju. Stoga po oceni drugostepenog suda, tuženi nije dokazao da u svojim poslovnim knjigama nema proknjiženu navedenu promenu, jer se ne može utvrđivati na osnovu dopisa tuženog upućenog veštaku da li je nešto proknjiženo, ili nije, već se to može utvrditi neposredno veštačenjem poslovnih knjiga tuženog. Drugostepeni sud u obrazloženju pobijane odluke navodi da je tuženi u toku postupka najpre osporio da novčana sredstva koja je primio, (utuženo potraživanje) se odnose na drugi kredit za koji su veštaci utvrdili da ne postoji, odnosno da je prilikom plaćanja došlo do tehničke greške u označavanju, što se utvrđuje na osnovu celokupnog veštačenja dokumentacije, da bi potom tuženi izneo tvrdnju da kredit nije ni primio.

Sledom izloženog, drugostepeni sud je zaključio da dokazi u spisima predmeta pružaju dovoljan osnov za usvajanje tužbenog zahteva, pa je na osnovu odredbe člana 320, člana 15, 11, 12. i člana 277. Zakona o obligacionim odnosima doneo odluku kojom je preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužioca.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan.

Kao što je prethodno navedeno, prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio sa razloga što tužilac nije dokazao osnovanost predmetnog potraživanja, jer je tuženi osporio verodostojnost priložene dokumentacije na osnovu koje je veštak sačinio nalaz i mišljenje a tužilac nije dostavio originalnu dokumentaciju, već je istu dostavio samo u fotokopiji.

Drugostepeni sud zaključuje suprotno i obrazlaže da su sva tri veštaka konstatovala da je dokumentacija validna i na osnovu celokupne dokumentacije konstatovali postojanje duga od strane tuženog prema tužiocu po predmetnom osnovu. Drugostepeni sud takav zaključak izvodi bez otvaranja rasprave, bez saslušanja veštaka i utvrđuje potpuno drugačije činjenično stanje od onog koje je prostepeni sud utvrdio.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnoj situaciji činjenično stanje kako je utvrdio drugostepeni sud, ne može utvrđivati samo na osnovu nalaza i mišljenja veštaka a da pri tom se ne otvori rasprava i razjasni, jesu li osnovani navodi tuženog, kojima se ističe pre svega, da nije na pravilan način raspravljena pasivna legitimamcija tuženog, niti postojanje potraživanja koje je predmet spora, sve to upravo zbog primedbi na verodostojnost priloženih knjigovodstvenih isprava i samim tim primedbi na nalaz veštaka.

Tuženi je tokom postupka, isticao prigovor neispunjenja obaveze po kreditu. Tuženi je zatim isticao da on nije učesnik kreditnog posla iz kog potiče sporno potraživanje, pa zbog toga traži originalne primerke dokumenata na osnovu kojih bi se utvrdila činjenica i o postojanju i osnovu potraživanja. Osim toga tuženi smatra da nema osnova da se od njega traži isplata predmetnog potraživanja i osporava pasivnu legitimaciju.

Drugostepeni sud prihvata zaključak prvostepenog suda da je tuženi pasivno legtimisan za ispunjenje predmetne obaveze. To obrazlaže tako što zaključuje da je tuženi kako je označen u tužbi - Inex Interexport a.d, pravni sledbenik Inex Interexporta d.o.o. na taj način što je ovo pravno lice na osnovu Odluke o pripajanju od 31.12.1992. godine, pripojeno Holding kompaniji Fond Inex Interexport, a koje je kao osnivač Inex Interexport a.d. preuzeta prava i obaveze po osnovu pripajanja, prenela na akcionarsko društvo po njegovom osnivanju, što je utvrđeno Odlukom o osnivanju Akcionarskog društva za međunarodno poslovanje Inex Interexporta a.d. od 31.12.1992. godine. Dakle sud smatra je Inex Interexport a.d. (sada u stečaju) preuzeo sva prava i obaveze koje je pretodno privredno društvo (osnivač) Inex Interexport d.o.o. prihvatio kao solidarni dužnik za korisnika kredita INEXAMER Commercial Corporation ..., ... po kreditnoj liniji iz Ugovora o kreditu od 15.07.1991. godine i Aneksa tog Ugovora od 08.01.1992. godine za kreditnu liniju odobrenu u iznosu od 1.600.000,00 USD, odnosno 1.500.000,00 USD prema Aneksu od 08.01.1992. godine.

Međutim u pobijanoj odluci se drugostepeni sud se ne izjašnjava, da li je na tuženog mogla da se na ovaj način prenese obaveza, da li je to u skladu sa zakonom i da li se po osnovu takve odredbe sadržane u osnovačkom aktu, tuženi može oglasiti kao sledbenik predmetne obaveze. To sa razloga što odlukom o osnivanju društva, osnivač unosi osnivački ulog i na taj način stiče udeo u novoosnovanom društvu. Ne mogu se prilikom osnivanja društva unositi u novoosnovano društvo, obaveze ni osnivača ni trećih lica, osim ako se novoosnovano društvo nije saglasilo sa preuzimanjem obaveze . Sve je to tuženi isticao tokom postupka i sada u reviziji.

Tuženi je u prigovoru pasivne legitimacije, naveo i drugi razlog a to je prestanak važnosti akceptnih naloga i menica izdatih od strane osnivača Inex Interexport d.o.o. kao jemca po osnovnom pravnom poslu- ugovoru o kreditu, na osnovu kojih se i zasniva predmetno sporno potraživanje. Drugostepeni sud o ovim navodima tuženog se ne izjašnjava.

Sledom izloženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud ovakvim postupanjem učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju se revident osnovano poziva, zbog čega se pobijana presuda mora ukinuti. U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, ponovo ceniti navode žalbe, pa će ako nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove izvedeni dokazi, postupiti u skladu sa odredbom člana 383. Zakona o parničnom postupku, zakazati raspravu i utvrditi sve relevantne činjenice na osnovu kojih se može doneti pravilna i zakonita odluka.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud, primenom procesnih ovlašćenja iz člana 415. Zakona o parničnom postupku, odlučio je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić