Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Desimir Anđelković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini pobijane presude i donese presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe ili pak iste ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA ukazuje da su nižestepeni sudovi učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koju povredu je branilac okrivljenog isticao i u žalbi na prvostepenu presudu i navodi da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer je za postojanje ovog dela neophodno utvrditi da li je u konkretnom slučaju okrivljeni postupao kao fizičko lice ili kao predsednik Lovačkog udruženja, a prema stavu odbrane, ovo delo može izvršiti samo fizičko lice, dok se okrivljenom stavlja na teret da je delo izvršio u svojstvu predsednika Lovačkog udruženja, što znači da je delovao kao službeno lice.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 128. stav 1. važećeg Krivičnog zakonika propisano je da ko zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, rase ili veroispovesti, ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubeđenja, pola, invaliditeta, seksualne orijentacije, rodnog identiteta, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opštim aktima ili potvrđenim međunarodnim ugovorima, ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je u stavu 2. propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela u slučaju kada je isto izvršeno od strane službenog lica u vršenju službe.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela povreda ravnopravnosti iz člana 128. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama i to kako ona u pogledu objektivnih obeležja krivičnog dela koja se odnose na samu radnju izvršenja, da je okrivljeni u periodu od septembra meseca 2016. godine do 26.12.2017. godine, u ..., u svojstvu predsednika Lovačkog udruženja „...“, zbog ličnog svojstva oštećenog BB iz ..., i to njegovog izraženog neslaganja sa načinom na koji se upravljalo Lovačkim udruženjem, uskratio oštećenom pravo čoveka i građanina utvrđeno Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije – pravo na jednakost, na taj način što je prema oštećenom postupao različito u odnosu na ostale članove Lovačkog udruženja i nije omogućio oštećenom obnovu članarine u Lovačkom udruženju „...“, te je njegov zahtev za uplatu članarine odbijen, iako je objektivno bio u istoj pravnoj situaciji kao drugi članovi udruženja koji su imali prekide u plaćanju i bili članovi novoformiranog Lovačkog udruženja „...“, tako da je oštećenom, kome članstvo u udruženju nije prestalo na osnovu odluke Upravnog odbora, uskraćeno pravo da uplati članske doprinose, jednako kao i drugi članovi Lovačkog udruženja i time oštećenom onemogućio da koristi prava koja mu pripadaju članstvom u Lovačkom udruženju „...“, tako i ona obeležja koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, a odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela.

Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i citiranu odredbu Krivičnog zakonika, proizilazi da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnog dela povreda ravnopravnosti iz člana 128. stav 1. KZ.

S tim u vezi, neosnovani su navodi branioca okrivljenog u podnetom zahtevu kojima se ukazuje da je učinjena napred citirana povreda zakona po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni oglašen krivim krivično delo, jer je bilo neophodno utvrditi da li je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao kao fizičko lice ili kao predsednik Lovačkog udruženja, što bi podrazumevalo da je delovao kao službeno lice. Ovo iz razloga što je u konkretnom slučaju okrivljeni oglašen krivim za osnovni oblik krivičnog dela povreda ravnopravnosti iz člana 128. stav 1. KZ, u kom slučaju se kao izvršilac može javiti fizičko lice i stoga nije bilo potrebno utvrđivati svojstvo službenog lica, s obzirom da je izvršenje navedenog krivičnog dela od strane službenog lica kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela za koje okrivljeni nije optužen niti oglašen krivim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se ukazuje na povredu zakona iz člana 248. stav 1. ZKP i navodi da okrivljenom presude nisu uručene preko komande PU Leskovac ili neposrednog starešine, gde je okrivljeni stalno zaposlen, a što je bila obaveza suda, s obzirom da je okrivljeni zbog prirode svoga posla često odsutan sa mesta prebivališta. Takođe, branilac okrivljenog navodi da Viši sud u Leskovcu nije cenio žalbene navode branioca okrivljenog koji se odnose na povredu zakona iz člana 14. KZ, čime se u zahtevu suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povrede odredaba člana 248. stav 1. ZKP i člana 460. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić