Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-305/22 od 15.09.2022. godine, delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 12K-269/22 od 02.06.2022. godine je preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Kragujevcu okrivljenog AA zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca koju da izdrži u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, pri čemu se u izrečenu kaznu zatvora okrivljenom uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 31.03.2021. godine do 02.06.2021. godine, dok su u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i žalba branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti bragovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milorad Vučković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, nižestepene presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu kojim se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, uz obrazloženje da je sud prekoračio optužbu oglasivši okrivljenog krivim da je predmetno delo izvršio dana 30.03.2022. godine iako je tužilac optužni akt izmenio tako što je naveo da je delo izvršeno dana 30.04.2022. godine.

Napred izneti navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu KTO br. 202/22 od 21.04.2022. godine stavljeno na teret da je izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika dana 30.03.2021. godine. Nakon toga, Osnovni javni tužilac je na glavnom pretresu održanom dana 26.05.2022. godine izvršio izmenu optužnog akta i to u pogledu vremena izvršenja dela, pri čemu je navedeno da umesto 30.03.2021. godine treba da stoji „30.04.2022. godine“, a da u ostalom delu optužni akt ostaje neizmenjen. Nakon toga, prvostepeni sud je doneo presudu kojom je okrivljenog AA oglasio krivim da je izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika dana 30.03.2022. godine.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle između optužbe i presude mora da postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Samim tim, prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne volje i aktivnosti okrivljenom kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci presude ostao je u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, te nije povređen identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Na taj način što je vreme izvršenja dela, koje i nije obeležje krivičnog dela, navedeno drugačije od onog kako je navedeno u izmenjenom optužnom aktu, a u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem na glavnom pretresu, nije otežan položaj okrivljenog, niti je na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP kako se to neosnovano zahtevom ukazuje.

Osim toga, branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da je iskaz svedoka oštećene BB, na kome se zasniva presuda, prema načinu na koji je izveden, nezakonit dokaz, te ukazuje na protivrečnosti u iskazu ovog svedoka i suštinski osporava dokaznu vrednost ovog dokaza i činjenično stanje utvrđeno iz iskaza ovog svedoka, čime je ukazao na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva branilac je naveo da sud prilikom ocene dokaza nije primenio objektivne kriterijume rasuđivanja te se po stavu branioca osuđujuća presuda ne zasniva na činjenicama u čiju izvesnost je sud potpuno uveren čime je učinjena povreda odredbe člana 419. stav 2. u vezi člana 16. stav 4. ZKP.

Članom 485. stav 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojim okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom - član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, nije predviđeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredbe člana 419. stav 2. u vezi člana 16. stav 4. ZKP i člana 440. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovim delovima ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić