Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Jasika, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, bez daljeg preciziranja povrede zakona, ali iz obrazloženja zahteva prozilazi da se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe kao nezakonit dokaz iskaz svedoka BB, iz razloga što navedeni svedok ima samo posredna saznanja o predmetnom događaju, a prema stavu branioca dokaz može biti samo iskaz svedoka koji ima neposredna saznanja, ali ne i iskaz svedoka koji ima posredna saznanja o predmetnom događaju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 91. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenja o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku.

Naime, svedok u krivičnom postupku može da bude lice koje je do obaveštenja o predmetu dokazivanja došlo na osnovu vlastitih čula, dakle tako što je nešto videlo, čulo, osetilo ili dodirnulo, kao i lice koje je do obaveštenja o činjenicama koje se utvrđuju u postupku došlo posredno, preko drugog lica. Imajući u vidu navedeno, iskaz svedoka BB, oca oštećene, može se koristiti kao dokaz u ovoj pravnoj stvari, jer je na ovaj način svedok dao iskaz o saznanjima koja mu je njegova ćerka - oštećena, prenela o kritičnom događaju, što njegov iskaz ne čini nezakonitim dokazom a kako to branilac navodi u podnetom zahtevu.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu je nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da sud nije pravilno primeno materijalno pravo i da se okrivljenom eventualno može staviti na teret izvršenje krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ, na koji način se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva braniocu i okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog ovu povredu zakona obrazlaže tako što navodi da je okrivljeni bio izričit da on i oštećena nisu bili u vanbračnoj zajednici, već običnoj vezi, te da okrivljeni jeste izjavio da je u vanbračnoj zajednici, ali da je kasnije na pitanje branioca izjavio da vanbračnu zajednicu smatra kada su dvoje u vezi, što nije zakonska definicija vanbračne zajednice. Ovakvi navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored ostalog, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodeći da sud nije dao jasne razloge zašto je poklonio veru svedoku BB, a ne oštećenoj koja ima neposredna saznanja o celom događaju kao i da je o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onog što se navodi u razlozima presude i sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, kao i samih tih isprava ili zapisnika, a ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. U preostalom delu zahteva branioca okrivljenog se navodi da, ako se izuzmu posredna saznanja svedoka BB, ni jedan drugi dokaz ne potkrepljuje tvrdnju da je okrivljeni vršio nasilje nad oštećenom, te da se na osnovu dokaza koji se nalaze u spisima ne može utvrditi da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret optužnicom, kao i da nije dokazano vreme izvršenja krivičnog dela odnosno kada je okrivljeni navodno naneo povrede oštećenoj, na koji način branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Kako, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud u i ovom delu zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, kako branilac u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Jasike, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić