Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedene odredbe, na koju se revizijom ukazuje, nije zakonski razlog za taj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članovima 355. stav 5. i 396. stav 3. ZPP. Odredbom člana 355. ZPP propisuje sadržinu prvostepene presude i shodno se ne primenjuje u postupku pred drugostepenim sudom, u smislu člana 385. stav 1. tog zakona, dok odredba člana 396. stav 3. istog zakona propisuje sadržinu obrazloženja drugostepene presude kojom se ukida presuda prvostepenog suda zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i nije primenjiva u ovom slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu sa tuženim, na poslovima ... . U spornom periodu tuženi je vršio obračun tužiljine plate primenom određenog koeficijenta na propisanu osnovicu i tako obračunatu kamatu joj isplaćivalo. U platnim listama tužilje nisu posebno iskazani troškovi za ishranu u troku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da sporni pravni odnos u kojem tužilja potražuje isplatu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora ima najpre primeniti odredba člana 118. Zakona o radu kojom je zaposlenima priznato pravo na naknadu predmetnih troškova (stav 1. tačke 5. i 6). Po stanovištu tog suda, iznosi spornih naknada nisu iskazani u platnim listama, niti se može utvrditi u kom obimu one učestvuju u strukturi koeficijenta za obraču ni isplatu zarade, zbog čega nije dokazano da su iste zaista i isplaćene tužilji. Iz tih razloga, prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev i tužilji dosuđeno novčano potraživanje u visini utvrđenoj nalazom veštaka.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, zaključio da je nižestepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo pa je zato preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Po stanovištu tog suda, odredbe Zakona o radu se supsidijerno primenjuju i na zaposlene u državnim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama (član 2. stav 2), odnosno ako posebnim zakonom, položaj, prava obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu uređeni na drugačiji način. Plate, dodaci, naknade i ostala primanja zaposlenih u državnim organima i organima teretirorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje uređen je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama. Navedenim zakonom, koji je po pitanju plata, naknada i ostalih primanja zaposlenih u državnim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, odnosno javnim službama, poseban zakon u odnosu na Zakon o radu propisano je da se plata određuje množenjem osnovice sa koeficijentom (član 2); da osnovicu za obračun plata utvrđuje Vlada Republike Srbije (član 3) i da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i da sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (članovi 4. i 5). Koeficijenti za obračun i isplatu plata uređeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenim u javnim službama koju je donela Vlada Republike Srbije na osnovu člana 8. navedenog zakona.

Označeni propisi primenjuju se i na tužilju zaposlenu u javnoj službi - zdravstvenoj ustanovi. Posebnim kolektivnim ugovorom zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republike Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave nije posebno predviđeno pravo zaposlenog na troškove ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Na osnovu izložene pravne argumentacije drugostepeni sud je zaključio da su sporna primanja sadržana u koeficijentu za obračun tužiljine zarade i da pravo na iste ne predviđa ni označeni posebni kolektivni ugovor, zbog čega tužilja neosnovano potražuje njihovu isplatu.

Ovakvo pravno stanovište prihvata i revizijski sud, zbog čega navode revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjuje kao neosnovane. Plate, naknade i druga primanja u javnim službama regulisana su posebnim pravnim režimom kojim su sporne naknade troškova za ishranu u toku rada kao i regresa za korišćenje godišnjeg odmora uračunate u koeficijent za obračun i isplatu plata, zbog čega nema mesta primeni člana 118. tačka 5. i 6. Zakona o radu. Nije sporno da se iz koeficijenta za obračun tužiljine plate, utvrđen u skladu sa označenom Uredbom i iz isplatnih lista ne vidi njevoga struktura, odnosno nominalni iznos koji predstavljaju te naknade. Međutim, ta činjenica sama po sebi ne stvara osnov za njihovu isplatu koja je izvršena kroz tužiljinu platu obračunatu primenom koeficijenta za njen obračun.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izeci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić