Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 189/22 od 20.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke.

Dopunskom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 189/22 od 22.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu petom i devetom izreke.

Protiv pravnosnažne presude Gž2 189/22 od 20.04.2022. godine donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana ...2005. godine, u kojem je ...2005. godine rođen maloletni VV. Faktička zajednica života stranaka je, zbog poremećenih bračnih odnosa prestala u septembru 2020. godine. Prema nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva, u najboljem je interesu maloletnog deteta, s obzirom na njegov uzrast, pol, emocionalne i razvojne potrebe da bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a način održavanja ličnih odnosa mal. VV sa ocem će se odvijati prema njihovom dogovoru, u skladu sa potrebama i obavezama mal. deteta. VV. VV ima 16 i po godina, pohađa drugi razred srednje škole i prosečne potrebe deteta njegovog uzrasta za ishranu, održavanje higijene, odevanje, školske aktivnosti pojedinačno navedene u obrazloženju drugostepene odluke iznose 71.000,00 dinara mesečno. Maloletni VV boluje od epilepsije, ide na redovne lekarske preglede kod lekara u državnoj ustanovi, ali zbog situacije sa epidemijom kovida je morao da se leči i u privatnim klinikama. Tužilja živi sa maloletnim detetom u stanu u njenom vlasništvu, zaposlena je i ostvaruje prihode u iznosu od oko 80.000,00 dinara na mesečnom nivou, a ostvaruje dopunske prihode od oko 500 evra jednom u dva do tri meseca, zadužena je stambenim kreditom za koji plaća mesečno iznos od 371 evra i kreditom za refinansiranje, a koristi putničko motorno vozilo marke „...“ koje je u vlasništvu tuženog. Tuženi je vlasnik preduzetničke radnje, nema mesečnu zaradu, već se finansira iz godišnje dobiti firme u proseku od 55.000,00 do 60.000,00 dinara mesečno, nema ušteđevinu, niti dodatne prihode. Živi u iznajmljenom stanu za koji mesečno plaća 80 evra, finansijski mu pomaže otac koji je penzioner, ne poseduje druge nepokretnosti sem montažnog poslovnog objekta čija legalizacija je u toku. Tuženi nije kreditno zadužen kao fizičko lice, nema obavezu izdržavanja drugih lica, a za maloletnog VV mesečno izdvaja iznos od oko 55.000,00 dinara i to 200 evra na ime izdržavanja i 200 evra sa kojima učestvuje u troškovima otplate stambenog kredita i komunalija.

Polazeći od ovako ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odlučili da je tuženi u obavezi da mesečno doprinosi izdržavanju mal. deteta u iznosu od 55.000,00 dinara, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao previsoko postavljen.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je prilikom odlučivanja o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbe člana 160. Porodičnog zakona propisuju kriterijume određivanja izdržavanja. Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i utvrđene činjenice za ocenu mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja u smislu odredbe člana 160. stav 3. PZ, i to kako zaradu, tako i njegove rashode, a ceneći i ukupne mesečne potrebe mal. VV koji je školskog uzrasta (sada ima 16,5 godina), i imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća 37.000,00 dinara mesečno od svojih primanja, s obzirom na visinu zarade koju ostvaruje i standard kojim živi. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal. VV u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, kako u pogledu školskih i vanškolskih aktivnosti, tako i u pogledu njegovog zdravstvenog stanja, a sve u najboljem interesu mal.deteta. Navedenenim se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, a preostala sredstva za izdržavanje mal. deteta obezbeđivaće zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta, koji se novčano ne može izraziti.

Preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa za izdržavanje mal. VV, odnosno za još 18.000,00 dinara mesečno od utvrđenih primanja tuženog, ovaj sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, ocenjujući da je previsoko postavljen, s obzirom na materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i sopstvene potrebe i imajući u vidu da tuženi doprinosi iznosom od 200 evra na mesečnom nivou za namirenje dela mesečne rate stambenog kredita za stan u kojem žive tužena i mal.dete. Takođe, u obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje dece roditelji su dužni da obostrano učestvuju, pri čemu se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos svakako računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju. Taj roditelj je takođe dužan da i materijalno doprinosi dečijem izdržavanju s obzirom na postojeću radnu sposobnost. Dakle, nema samo tuženi obavezu izdržavanja mal. deteta, već ta obaveza jednako stoji i na strani zakonske zastupnice koja joj je dužna udovoljiti, pa i na teret obima zadovoljenja sopstvenih potreba. Majka je isto tako u obavezi da učestvuje u zadovoljenju potreba mal. deteta plaćanjem novčanog iznosa, imajući u vidu da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, a i kod utvrđenog da je u mogućnosti da se dodatno radno angažuje na obezbeđenju novčanih sredstava za izdržavanje mal. deteta.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić