.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3449/2021
24.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Petrović advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Marko D. Joksić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3935/20 od 02.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3935/20 od 02.07.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3935/20 od 02.07.2021. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 788/19 od 16.09.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane, koja se isplaćuje u gotovom novcu, isplati iznos od 18.915,30 dinara i to u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu, koja bi trebalo da se isplaćuje u bonovima, isplati iznos od 9.688,20 dinara u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 56.472,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3935/20 od 02.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 788/19 od 16.09.201920. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana kao i novog tumačenja prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti prvna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca, kao zaposlenog kod tuženog, za isplatu pripadajuće naknade za troškove ishrane na radu za period od novembra 2018. godine zaključno sa septembrom 2019. godine koju mu tuženi nije isplatio shodno odredbama Zakona o radu i Kolektivnom ugovoru. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva, s obzirom da su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Takođe, tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za troškove ishrane na radu podneta je sudu dana 13.03.2019. godine. Vrednost pobijanog dela presude iznosi 28.603,50 dinara.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost pobijanog dela presude očigledno ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen obzirom da odgovor na reviziju nije obavezan i nužan u postupku po vanrednom pravnom leku u smislu člana 154. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke, shodno članu 165. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
