Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Cvetanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stojan Takić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1182/2019 od 10.12.2019. godine, u sednici održanoj 08.02.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene revizije stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1182/2019 od 10.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 723/18 od 31.05.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac po osnovu sopstvenog doprinosa u bračnoj i porodičnoj zajednici suvlasnik na ½ idealnih delova porodične stambene zgrade, tzv. „stara kuća“, dimenzija 10 h 11 m, koja se sastoji od prizemlja i sprata i koja se nalazi na severozapadnom delu kp. br. .., i na ½ idealnih delova od porodične stambene zgrade, tzv. „nova kuća“, dimenzija 12 h 8 m, koja se sastoji od podruma, lokala sa magacinom u suterenu, prizemlju i sprata, koja se nalazi na jugozapadnom delu kp. br. .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da zaostavštinu sada pok. GG predstavlja ½ idealnih delova porodične stambene zgrade tzv. „stara kuća“, dimenzija 10 h 11 m i ½ od 2/3 idealnih delova kp. br. .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužilac po osnovu zakonskog nasleđa iza smrti pok. GG suvlasnik na 1/3 idealnih delova od ½ od 2/3 idealnih delova kp. br. .. KO ... i suvlasnik na 1/3 idealnih delova od ½ idealnih delova porodične stambene zgrade tzv. „stara kuća“ dimenzija 10 h 11 m, koja se sastoji od prizemlja i sprata i koja se nalazi na severozapadnom delu kp. br. .. . Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da zaostavštinu sada pok. GG predstavlja ½ idealnih delova od tzv. „nova kuća“, dimenzija 12 h 8 m i ½ od 2/3 idealnih delova kp. br. .. KO ... i da je tužilac po osnovu zakonskog nasleđa iza smrti pok. GG suvlasnik na 1/3 idealnih delova od ½ od 2/3 idealnih delova kp. br. .. KO ... i na 1/3 idealnih delova od ½ idealnih delova tzv. „nova kuća“, dimenzija 15 h 8 m. Stavom petim izreke obavezan su tuženi da tužiocu na ime troškva postupka solidarno plate 180.300,00 dinra.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1182/2019 od 10.12.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je utvrđeno da je tužilac vlasnik na ½ idealnih delova porodične stambene zgrade tzv. „nova kuća“, stavu trećem i stavu četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, utvređeno da je tužilac po osnovu sopstvenog doprinosa u bračnoj i porodičnoj zajednici svulasnik na ½ idealnih delova porodične stambene zgrade tzv. „nova kuća“ dimenzija 12 h 8 m, koja se sastoji od podruma, lokala sa magacinom u suterenu, prizemlja i sprata, koja se nalazi na jugozapadnom delu kp. br. .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, utvrđeno da je tužilac po osnovu zakonskog nasleđa iza smrti pok. GG, suvlasnik na 1/3 idealnih delova od ½ od 2/3 idealnih delova kp. br. .. KO ... i suvlasnik na 1/3 idealnih delova od ½ idealnih delova porodične stambene zgrade tzv. „stara kuća“ dimenzija 10 h 11 m, koja se sastoji od prizemlja i sprata i koja se nalazi na severozapadnom delu kp. br. .. . Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan deo zahteva tužioca kojim je tražio da se utvrdi da zaostavštinu sada pok. GG predstavlja ½ idealnih delova od tzv. „nova kuća“ dimenzija 12 h 8 m i ½ od 2/3 idealnih delova kp. br. .. KO ..., kao i da je tužilac po osnovu zakonskog nasleđa iza smrti pok. GG suvlasnik na 1/3 idealnih delova od ½ od 2/3 idelanih delova kp. br. .. KO ... i na 1/3 idealnih delova od ½ idealnih delova tzv. „nova kuća“ dimenzija 12 h 8 m. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka solidarno plate 251.975,00 dinara.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije, tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, tuženi iz svih zakonom propisanih razloga.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su revizije stranaka nedozvoljene.

Članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), propisano je da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US i 74/13- US), i nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama ovog zakona.

Tužba radi utvrđenja podneta je 16.09.2004. godine, a na ročištu održanom 12.10.2004. godine utvrđena je vrednost predmeta spora u iznosu od 1.000.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu od 16.12.2010. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Leskovcu od 11.07.2007. godine, nakon čega je rešenjem prvostepenog suda od 28.03.2014. godine prekinut postupak, a rešenjem od 22.01.2018. godine nastavljen postupak. Prvostepena presuda doneta je 31.05.2018. godine, a pobijana drugostepena presuda 10.12.2019. godine.

S obzirom na to da je parnični postupak u ovom imovinskom sporu započet pre 01.02.2012. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), to se ne mogu primeniti odredbe ovog zakona već ranijeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09). Jedini izuzetak je odredba člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojom je propisana granična novčana vrednost od koje zavisi dozvoljenost revizije u svim postupcima, bez obzira na vreme njihovog pokretanja i primenu odgovarajućeg procesnog zakona. Prema navedenoj odredbi revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku vrednost od 40.000 evra odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Parnični postupak započet je 16.09.2004. godine tužbom za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti i pravnosnažno je okončan drugostepenom presudom donetom 10.12.2019. godine, kojom je ukinuta prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima tužiloca. Vrednost predmeta spora je 1.000.000,00 dinara, koji novčani iznos predstavlja vrednost od 13.187 evra na dan podnošenja tužbe.

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to su revizije stranaka nedozvoljene (član 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku). Na drugačiju ocenu dozvoljenosti izjavljenih revizija ne utiče činjenica što je drugostepenom presudom ukinuta prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima tužioca, jer se u ovoj parnici, pokrenutoj 16.09.2004. goidne ne primenjuju ostale odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku pa ni odredba člana 13. stav 1. tačka 2. kojom je izmenjena odredba člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku i propisana dozvoljenost revizije protiv drugostepene presude kojom je ukinuta prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09) odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić