Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Grgić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Hadži Lazarević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i predaje u posed, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3845/20 od 10.09.2020. godine, u sednici održanoj 28.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3845/20 od 10.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3845/20 od 10.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24708/16 od 26.12.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik garaže br. .. koja se nalazi u Beogradu u ulici ... br. .., treća sa desne strane, veličine 14 m2, na osnovu ugovora o kupoprodaji garaže koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod 1Ov br 24173/03 od 07.12.2003. godine, što je tužena dužna da prizna. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da se iz garaže bliže, opisane u stavovima prvom i drugom izreke, iznese sve svoje stvari i preda je tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje u ispravnom stanju. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 117.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3845/20 od 10.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tužbenim zahtevom se, između ostalog, traži utvrđenje prava svojine tužioca na predmetnoj nepokretnosti - garaži po osnovu kupovine od istih prodavaca od kojih je tu nepokretnost kasnije kupila i tužena. Imajući u vidu da pravo svojine deluje prema svima (erga omnes), u sporu radi utvrđenja prava svojine po osnovu jačeg pravnog osnova pasivno su legitimisani prodavac i ostali kupci iste nepokretnosti, kao nužni suparničari. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u ovakvoj vrsti sporova (član 211. Zakona o parničnom postupku), imajući u vidu da tužbom kao nužni suparničari nisu obuhvaćeni na strani tuženih i prodavci predmetne nepokretnosti. Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Po članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Tužba u ovom sporu podneta je 12.02.2009. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost vrednost pobijanog dela predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a ne radi se o sporu male vrednosti imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić