.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12045/2022
12.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vidosav Rudić, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Igor Sinjeri, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 998/22 od 12.05.2022. godine, u sednici održanoj 12.10.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 998/22 od 12.05.2022. godine, u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari u stavu prvom izreke, u delu kojim je odlučeno o valuti za ispunjenje potraživanja tužilaca.
PREINAČUJU SE: presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 998/22 od 12.05.2022. godine, u stavu prvom izreke, u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 16569/2021 od 24.12.2021. godine, u stavu drugom izreke, obe u pogledu valute ispunjenja priznatog potraživanja tužilaca, tako što se tuženi solidarno obavezuju da tužiocima njihovo priznato potraživanje od po 4.000 evra, na ime vraćanja zajma, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2018. godine pa do isplate, isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv preostalog dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 998/2022 od 12.05.2022. godine, pa se njihova revizija ODBACUJE.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 16569/2021 od 24.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev delimično usvaja. Stavom drugim izreke, tuženi su obavezani da tužiocima solidarno isplate svakom iznos od po 4.000 evra na ime vraćanja zajma, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2018. godine, kao i da solidarno tužiocima isplate iznos od 207.175,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za dosuđenje zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 01.08.2011. godine do 04.06.2018. godine, kao i zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova od dana presuđenja do izvršnosti presude.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 998/22 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 165569/21 od 24.12.2021. godine, u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i u delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav drugi izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse. Troškove revizijskog postupka su tražili opredeljeno.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju je posebna revizija tuženih dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu valute za ispunjenje novčane obaveze koja glasi na plaćanje u stranoj valuti.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari, u delu kojim je odlučeno o valuti za ispunjenje potraživanja tužilaca, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tuženih osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, osnov potraživanja tužilaca je vraćanje zajma od ukupno 8.000 evra, sa pripadajućom kamatom, u smislu odredbe člana 562. i 557. Zakona o obligacionim odnosima.
Kod takvog stanja stvari, tuženi osnovano u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava, pri odlučivanju nižestepenih sudova o valuti za ispunjenje potraživanja tužilaca.
Odredbom člana 395. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prem kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.
Pošto u konkretnom slučaju novčana obaveza glasi na plaćanje u stranoj valuti sledi da su tuženi dužni da je ispune u dinarskoj protivvrednosti, jer potraživanje može biti određeno u stranoj valuti, ali se njegova isplata može zahtevati samo u domaćem novcu.
Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pošto su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo pri odlučivanju o valuti za ispunjenje predmetnog potraživanja tužilaca.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u preostalom delu pobijane odluke. Predmet tražene pravne zaštite je vraćanje zajma, a odluka nižestepenih sudova je zasnovana na primeni pravila o teretu dokazivanja propisanom odredbom člana 231. Zakona o parničnom postupku, i relevantnog materijalnog prava (član 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Pošto se posebna revizija ne može da izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, niti zbog povrede procesnog zakona, sledi da je u pogledu odluke o glavnoj stvari posebna revizija tuženih nedozvoljena.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom od 04.06.2018. godine, tužioci su tražili vraćanje zajma od 8.000 evra sa pripadajućom kamatom, a vrednost predmeta spora je 960.000,00 dinara.
Odredbom člana 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Pošto je vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra, kao graničnog iznosa za dozvoljenost revizije, sledi da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo na osnovu odredbe člana 404. stav 2. i 413. Zakona o parničnom postupku.
Odluku kao u stavu četvrtom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 153., u vezi člana 165.stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da su tuženi u revizijskom postupku uspeli u srazmerno neznatnom delu, pa im ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
