Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca Javnog preduzeća za distribuciju topolotne energije „Toplifikacija“ sa sedištem u Lazarevcu, koga zastupa punomoćnik Nemanja Borisavljević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Branko Pavlović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15215/18 od 24.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15215/18 od 24.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 15215/18 od 24.02.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P.br.428/17 od 03.07.2018. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P 428/17 od 03.07.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev Javnog preduzeća za distribuciju toplotne energije „Toplifikacija“ Lazarevac, koji je tražio da se obaveže AA da mu na ime duga za izvršene usluge isporuke toplotne energije za period od 01.08.2014. godine do 30.06.2016. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa kamatom od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u izreci presude, pa je u celosti ukinuto rešenje o izvršenju izvršitelja Isidore Ranković I.Ivk. br. ../16 od 21.10.2016. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž. br. 15215/18 od 24.02.2021. godine odbijena je, kao neosnovana žalba i potvrđena prvostepena presuda; odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su u konkretom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku da se o reviziji tužioca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom na stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene i tumačenja Zakona o komunalnim delatnostima i odredbi Odluke o snabdevanju toplotne energije u Gradu Beogradu, a u vezi nastanka ugovornog odnosa o pružanju komunalne usluge.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. tačka 2. i tačka 3. ZPP. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se u reviziji ukazuje nije propisana kao revizijski razlog.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje protiv tuženog za naknadu isporučene toplotne energije po dostavljenim računima, a koja se odnosni na stambeni prostor u Lazarevcu u ulici ... broj .. . Tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja, pa je tužilac tokom parničnog postupka tužbeni zahtev precizirao na period za koji dug nije zastareo (01.08.2014 – 30.06.2016. godine), na iznos od 37.448,00 dinara. Tuženi je takođe isticao da sa tužiocem nije u ugovornom odnosu po kome bi bio korisnik usluga niti tužilac za njega vrši isporuku toplotne energije, da njegov stan nije priključen na toplotni sisitem, jer je tužilac u hodniku zgrade izavršio isključenje stavljanjem ventila.

Imajući u vidu ovakve navode tuženog, prvostepeni sud je izveo dokaz čitanjem finansijske kartice i računa za usluge grejanja u spornom periodu, pa je zaključio da ne postoji ugovor o isporuci i naplati toplotne energije za navedeni stan. Stoga je, primenom člana 30. stav 1. Odluke o snabdevanju toplotnom energijom u Gradu Beogradu kojom je propisano da pre priključenja kućnih grejnih instalacija na sistem daljinskog grejanja, a po donošenju konačnog rešenja o odobrenju za priključenje kućnih grejnih instalacija, komunalno preduzeće i tarifni kupac toplotne energije zaključuju ugovor o prodaji toplotne energije, te da je tarifni kupac toplotne energije svako pravno i fizičko lice čiji je objekat priključen na toplovodnu mrežu i koji na osnovu zaključenog ugovora kupuje energiju za sopstvene potrebe po propisanom tarifnom sistemu (član 2. stav 1. tačka 5 Odluke). S obzirom da tužilac nije dostavio ugovor o kupovini toplotne energije sa tuženim, niti dokaze da je tuženi faktički korisnik toplotne energije, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda, takođe smatrajući da tuženi nije u materijalno pravnom odnosu sa tužiocem za isplatu traženog iznosa, pri čemu je primenio član 13. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima i već navedene odredbe Odluke o snabdevanju toplotnom energijom u Gradu Beogradu. Drugostepeni sud smatra da se navedenom odlukom ne derogira Zakon o komunalnim delatnostima, jer je mogućnost pružanja komunalnih usluga bez zaključenja ugovora u pisanom obliku predviđena samo u situaciji u kojoj posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave nije predviđeno zaključenje ugovora u posebnoj formi.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega su sudovi propustili da na pouzdan način utvrde bitne činjenice, kako bi na pravilan i zakonit način ocenili osnovanost tužbenog zahteva.

Osnovano se u reviziji ukazuje na obrazloženje pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 25.06.2019. godine, koji se odnosi na naplatu komunalnih usluga, po kome, na osnovu člana 13. Zakona o komunalnim delatnostima, sam zakon ne zahteva da se između davaoca i korisnika komunalne usluge zaključuje poseban ugovor, ali je prepušteno jedinicama lokalne samouprave da u pojedinim oblastima nametne takvu obavezu. U svakom slučaju, zakonom je propisano da i ako nema zaključenog pojedinačnog ugovora davalac i korisnik usluga su u međusobnom ugovornom odnosu, i to od momenta početka pružanja komunalne usluge.

U smislu navedenih zakonskih odredbi jasno proizlazi da se odredbama Odluke o snabdevanju toplotnom energijom u Gradu Beogradu ne derogira Zakon o komunalnim delatnostima u pogledu nastanka ugovornog odnosa između davaoca i korisnika komunalne usluge, u slučaju kada nema zaključenog pojedinačnog ugovora, (iako je Odlukom propisano zaključenje takvog ugovora), te da u tom slučaju međusobni ugovorni odnos nastaje momentom početka pružanja komunalnih usluga.

Imajući u vidu da je tuženi u toku postupka istakao da je tužilac njemu isključio dovod topolotne energije stavljanjem ventila u hodniku zgrade, koju činjenicu sudovi u toku postupka nisu ispitivali, a što je od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, revizija tužioca je usvojena i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će na pouzdan način ispitati da li tužilac vrši isporuku toplotne energije tuženom, odnosno da li je isporuka toplotne energije vršena za sporni period, da li je i ako jeste kada izvršeno isključenje tužioca sa toplotnog sistema, odnosno da li između tužioca i tuženog postoji međusobni ugovorni odnos. Pri tome, činjenica da između tužioca i tuženog ne postoji pisani ugovor zaključen u smislu člana 30. stav 1. Odluke o snabdevanju toplotne energije u Gradu Beogradu ne znači da oni nisu u međusobnom ugovornom odnosu, imajući u vidu odredbu člana 13. stav 4. Zakona o komunalnim delatnostima, koji je akt više pravne snage u odnosu na navedenu odluku. Pošto potpuno utvrdi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić