U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tač. 2. i 3. istog Zakona na koje tužilja u reviziji neosnovano ukazuje. Bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom potupku, na koju tužilja takođe u reviziji ukazuje, nije razlog zbog kog se revizija može da izjavi, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je sa izvođačem radova „J& Gradnja“ iz Beograda, zaključio ugovor o građenju koji za predmet ima izgradnju stambenog objekta na KP .. k.o. ..., a kojim se izvođač radova obavezao da radove izvede svojom radnom snagom, građevinskim materijalom i preko svojih koperanata. Članom 4. Ugovora, ugovoreno je da su se naručilac (tuženi) i izvođač, u skladu sa dobrim poslovnim običajima, dogovorili da će izvođač izvesti sve radove iz člana 3. tog Ugovora, a da će naručilac, kao naknadu za usluge izvođenja građevinsko-zanatskih radova, dati izvođaču pravo da raspolaže (otuđi, kompenzuje i proda), bez posebne saglasnosti naručioca, stambene jedinice koje su navedene u članu 4 ugovora, a među kojima je označen i stan broj .. na ... spratu po strukturi dvosoban, ukupne površine 47,52m2. U članu 5. Ugovora predviđeno je da izvođač može da raspolaže stambenim jedinicama iz člana 4. tog Ugovora na sledeći način: stambenim jednicama u ukupnoj površini od 150m2, odmah po zaključenju ugovora; stambenim jedinicama ukupne površine od još 100m2 kad završi i preda naručiocu garažu, nisko prizmelje, ploču iznad tog prizemlja, sve u grubim radovima: stambenim jedinicama ukupne površine 100m2 kada stavi objekat pod krov i dovrši sve grube građevinske radove sa spoljnom stolarijom i završenom fasadom; stambenim jedinicama ukupne površine od 217m2, kada dovede objekat do sive faze, a preostalim stambenim jedinicama u površini od 83m2, kada preda potpuno završeni objekat u skladu sa tim ugovorom. U istom članu je predviđeno da se naručilac obavezuje da izvođaču preda potvrdu da je stan isplaćen u celosti za pojedinu stambenu jedinicu u skladu sa dinamikom izvršenja obaveza izvođenja određenih prethodnim stavom, a da će naručilac potvrdu predati u okviru onih stambenih jedinica koje odredi izvođač za unapred određenu ukupnu kvadraturu. Vlasnik firme „J&Gradnja“ iz Beograda, od tuženog je tražio saglasnost za samo dva stana, stan broj 1 i stan broj 16, ali ne i za prodat tužilji, stan broj .. . Tužilja je ugovor o kupoprodaji stana broj .. na ... spratu objekta koji se nalazi na KP .. k.o. ..., u ulici ... broj .., zaključila sa prodavcem „J&Gradnja“ d.o.o. iz Beograda i ispunila svoju ugovornu obavezu tako što je prodavcu isplatila kupoprodajnu cenu od 52.270 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Protiv optuženih BB i VV podignuta je optužnica Kt 237/09 od 11.11.2011. godine, jer su u vremenskom periodu od marta meseca 2008. do januara meseca 2009. godine, u više navrata u Beogradu u ulici ... br. .., kao direktori preduzeća „J&Gradnja“ prilikom prodaje stanova u izgradnji na lokaciji u ulici ... br. .., koji su njihovom preduzeću, kao izvođaču radova, pripali po osnovu ugovora o građenju zaključenog 12.12.2007. godine sa preduzećem „Projekt Immobile“ d.o.o. Beograda i to stanova 1, 3, 6, 8, 11, 13, 16, 17, 19, 20, 22. i 23, lažnim prikazivanjem činjenica doveli u zabludu oštećene koji su se javili na oglas za kupovinu predmetnih stanova, a prikrivajući činjenicu da su predmetni stanovi već prodati drugim licima i to više puta, time ih navodili da im, na štetu svoje imovine, a nakon overe i zaključenja ugovora isplate ugovorenu cenu u potpunosti ili delimično, da bi potom održavali oštećene u zabludi da će ugovori biti realizovani i da su radovi na predmetnoj lokaciji privremeno obustavljeni, da bi decembra 2008. godine bila obustavljena dalja gradnja na predmetnim objektima, a optuženi postali nedostupni u januaru 2009. godine, sve u nameri da pribave sebi protivpravnu imovinsku korist pa je tako stan broj .., površine 47,52m2 prodat četiri puta i to: oštećenima GG, tužilji AA, DD i ĐĐ, čime je okrivljeni BB izvršio jedno produženo delo prevare, a okrivljeni VV jedno produženo krivično delo prevara pomaganjem. Pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Trešnjev vođen je postupak sprovođenja izvršenja po predlogu izvršnog poverioca „Kopaonik“ a.d. Beograd protiv izvršnog dužnika „Projekt Immobile“ d.o.o. Beograd, na osnovu rešenja Privrednog suda u Beogradu IIv 189/14 od 24.02.2014. godine, pa je zaključkom javnog izvršitelja od 24.11.2017. godine, određena prodaja nepokretnosti dužnika neposrednom pogodbom, na osnovu sporazuma o prodaji zaključenog između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, koje se, između ostalog, odnosi i na stan broj .. na ... spratu zgrade u ulici ... broj .. u Beogradu. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom IIv 29/14 od 27.11.2017. godine zaključen je između javnog izvršitelja i kupca EE, a predmet tog ugovora je, između ostalih stanova, i stan broj .., koji je kupcu predat zaključkom od 11.12.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije pasivno legitimisan da tužilji vrati iznos kupoprodajne cene predmetnog stana od 52.270 evra, sa pripadajućom kamatom i tužbeni zahtev tužilje odbili.

Odredbom člana 509. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je kad se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome izuzev kada je to prodavcu već poznato i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg lica ili, kad su predmet ugovora stvari određene po rodu, da mu isporuči drugu stvar bez pravnog nedostatka. Sankcija pravnih nedostataka propisana je odredbom člana 510. istog Zakona tako što ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca u slučaju oduzimanja stvari od kupca, ugovor se raskida po samom zakonu, a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene (stav 1). Ako prodavac ne udovolji kupčevom pravu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija trećeg, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može ostvariti (stav 2). Dejstvo raskida propisano je odredbomm člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu eventualne štete. Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično ima pravo da joj se vrati ono što je dala (stav 2).

U konkretnom slučaju, stan koji je tužilja kupila od prodavca „J&Gradnja“ d.o.o. prodat je u izvršnom postupku, zaključkom javnog izvršitelja od 24.11.2017. godine što znači da tužilja nije stekla vlasništvo na tom stanu pa se svrha kupoprodajnog ugovora ne može da ostvari. Pošto je tužilja iznos koji je predmet ovog spora od 52.270 evra u dinarskoj protivvrednosti, isplatila prodavcu J& Gradnja“ d.o.o. Beograd, na osnovu ugovora o kupoprodaji stana od 30.06.2008. godine, sledi da je prodavac dužan da taj iznos tužilji vrati. Tuženi nije u bilo kakvom pravnom odnosu sa tužiljom u pogledu isplate predmetnog novčanog iznosa kupoprodajne cene pa su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da on nije pasivno legitimisan u ovoj parnici.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da je ona stekla pravo vanknjižne svojine pravnim poslom na osnovu odredbe člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Predmet ovog spora nije utvrđenje prava vlasništva tužilje već vraćanja iznosa kupoprodajne cene, a tužilja svakako ne bi imala pravo na isticanje zahteva za vraćanje kupoprodajne cene za slučaj da je stekla pravo vlasništva na stanu za čiju kupovinu je predmetni novčani iznos isplatila prodavcu.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da je tuženi pasivno legitimisan zbog činjenice da je sa izvođačem, koji je izveo gradnju, zaključio ugovor i na osnovu izvedenih radova prodao tužilji stan, te da je tuženi zatim preuzeo zgradu u zatečenom stanju, pravnom i stvarnom. Suprotno tome, predmet ovog spora je vraćanje kupoprodajne cene, kao sankcija pravnih nedostataka ugovora o kupoprodaji koji je tužilja zaključila sa trećim licem kome je predmetni novčani iznos i isplatila, što znači da tuženi nije pasivno legitimisan da ispuni obavezu koja je predmet ovog spora, pa tužilja neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić