Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Milenijum osiguranje“ a.d.o. Beograd, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 746/21 od 14.03.2022. godine, u sednici održanoj dana 21.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 746/21 od 14.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1296/19 od 28.01.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade koju bi tužilac ostvario da je radio u periodu od 21.05.2011. godine do 15.04.2015. godine, isplati i to pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene naknade materijalne štete na motociklu od 56.700,00 dinara do stvarnog iznosa štete od 97.802,60 dinara isplati iznos od 41.102,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2016. godine do isplate, dok je u delu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 27.05.2016. godine do 27.01.2021. godine, zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.630,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 746/21 od 14.03.2022. godine,stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi materijalnu štetu zbog izgubljene zarade. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da isplati razliku između isplaćene naknade materijalne štete na motociklu do stvarnog iznosa štete od 16.651,95 dinara, a odbijen zahtev preko tog iznosa do 24.450,56 dinara. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tuženog izjavljena na odbijajući deo stava drugog izreke kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 100.132,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 75.000,00 dinara počev od izvršnosti odluke do isplate. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz čije sadržine proizlazi da odluku pobija u preinačujućem delu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 26.01.2016. godine radi naknade materijalne štete. U tužbi je bila označena vrednost predmeta spora na 100.000,00 dinara. Podneskom od 07.03.2018.godine, tužilac je objektivno preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 221.537,79 dinara koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijena drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 468. i 479. stav 6. ZPP.

Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom presudom prvostepena presuda preinačena. U ovoj vrsti spora ne primenjuje se odredba člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ( član 403. stav 2. tačka 2. ZPP) o dozvoljenosti revizije u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić