U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Presuda po reviziji ne može da se pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 1, 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog, na radnom mestu ..., na osnovu ugovora o radu od 04.12.2013. godine. Navedeni ugovor je menjan aneksima, od kojih je poslednji zaključen 08.09.2018. godine i na osnovu kog je tužilja raspoređena na radno mesto ... . Rešenjem tuženog od 15.01.2019. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, neizivršavanja naloga poslodavca u skladu sa zakonom, nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca u dužem vremenskom periodu, počev od 01.07.2017. godine do 31.12.2018. godine, nemarno i nesavesno izvršava radne obaveze, ne izvršava naloge poslodavca, ne dostavlja izveštaj o radu i ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno jer je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tužilja je pre otkazivanja ugovora o radu dva puta opomenuta u vezi sa nedostacima u njenom radu, upozorenjem od 11.01.2017. godine i opomenom od 19.06.2018. godine.

Odlučujući o postavljenom zahtevu tužilje da se poništi predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu i da se vrati na rad, prvostepeni sud je doneo delimičnu presudu kojom je poništio kao nezakonito navedeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu. Nižestepeni sudovi su stanovišta da u toku postupka nije dokazano postojanje opravdanog razloga za otkazivanje ugovora o radu tužilji i da u rešenju o otkazu ugovora o radu nisu konkretizovane povrede radnih obaveza i radne discipline, zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu. Nalazeći da je takvo rešenje o otkazu ugovora o radu protivno zakonu, nižestepeni sudovi poništavaju doneto rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Razlozi za otkaz ugovora o radu koji se zasnivaju na povredama radnih obaveza i nepoštovanju radne discipline propisani su odredbom člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14). Povreda radne obaveze zbog koje zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu postoji, između ostalog, ako zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1). Shodno stavu 3. iste odredbe, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu na taj način što neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca (tačka 1), odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8). Povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline zbog koje se zaposlenom otkazuje ugovor o radu mora biti nedvosmisleno utvrđena i konkretizovana. Mora se utvrditi na koji način je zaposleni nesavesno ili nemarno izvršavao radne obaveze i koje radne obaveze. Otkazivanje ugovora o radu po tom osnovu iziskuje i obavezu poslodavca da, u smislu odredbe člana 180. st. 1 Zakona o radu, pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Zaposleni pri tom mora znati koje radne obaveze obavlja nesavesno ili nemarno i u čemu se ta nesavesnost odnosno nemarnost ogleda, kako bi u primerenom roku, u smislu odredbe člana 180a Zakona o radu, mogao da poboljša svoj rad. Nepoštovanje radne discipline kao razlog za otkazivanje ugovora o radu zaposlenom takođe mora biti konkretizovano. Tako, mora se utvrditi da postoji neki vid nepoštovanja radne discipline propisane odredbom člana 179. stav 3. tačka 1-7 Zakona o radu ili da je reč o nepoštovanju radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanje zaposlenog koji onemogućava njegov nastavak rada kod poslodavca. Tuženi je u rešenju o otkazivanju ugovora o radu tužilji naveo da tužilja ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, bez konkretizacije o kom ponašanju je reč. Takođe, navodi se da je tužilja u dužem vremenskom periodu počev od 01.07.2017. godine do 31.12.2018. godine nemarno i nesavesno izvršavala radne obaveze i nije izvršavala naloge poslodavca, bez navođenja konkretnih radnih obaveza i naloga poslodavca koje tužilja nije izvršila. Osim toga, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je upravo u navedenom vremenskom periodu ponuđeno zaključenje aneksa ugovora od 08.09.2017. godine kojim je raspoređena na radno mesto ... . Stoga je nejasno zašto je tuženi kao poslodavac zaključio Aneks ugovora o radu sa tužiljom koja u značajnom vremenskom periodu pre toga nije savesno izvršavala svoje radne obaveze i naloge poslodavca i nije poštovala radnu disciplinu. Iz navedenog sledi da tuženi nije niti u rešenju o otkazu ugovora o radu, niti u toku postupka dokazao u čemu su se sastojali propusti u radu tužilje, niti ispunjenost uslova za otkazivanje ugovora o radu tužilji.

U reviziji tuženog osporava se prvenstveno dokazni postupak i utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti predmet preispitivanja u revizijskom postupku, u skladu sa odredbom člana 407. stav 2. ZPP. Paušalni revizijski navodi tuženog da je tužilja svojim ponašanjem nanela ogromnu materijalnu štetu tuženom, što u toku postupka nije utvrđeno, ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Dostavljanje upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, u skladu sa odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu, nije zamena za zakonito i obrazloženo rešenje o otkazu ugovora o radu, koje obavezno sadrži obrazloženje u smislu odredbe člana 185. stav 1. Zakona o radu. Tuženi se ni u toku postupka nije izjasnio koje su to konkretne povrede radnih obaveza koje je tužilja izvršila i koju radnu disciplinu nije poštovala, osim navođenja da je tužilja kasnila na posao. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud ocenio je iznete revizijske navode tuženog neosnovanim.

Na temelju iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tuženog kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić