Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Silvio Horvat, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 br. 39/21 od 01.06.2022. godine u sednici održanoj dana 20.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 br. 39/21 od 01.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr1 br. 39/21 od 01.06.2022. godine u preinačujućem delu i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 br. 38/20 od 10.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade imovinske štete koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od 317.160,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2013. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime naknade troškova postupka isplati 6.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 br.39/21 od 01.06.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena navedena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos 317.160,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2020. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate, kao i u stavu drugom izreke tako što se tužena obavezuje da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka (prvostepenom) isplati iznos od 19.500,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate, dok je ista presuda potvrđena u preostalom delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan zahtev za kamatu za period od 17.12.2013. do 01.07.2020. godine na navedeni iznos naknade. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati 18.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka pozivajući se na članove 403. i 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji dozvoljenoj na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP jer je reč o sporu male vrednosti, ali su ispunjeni uslovi da se o reviziji tužene odluči kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji primenom člana 404. ZPP imajući u vidu različitu sudsku praksu u istoj pravnoj situaciji izraženoj u presudama Vrhovnog kasacionog suda na koje je revident ukazao.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 – St 324/2019 od 08.03.2019. godine usvojen je prigovor ovde tužioca i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St br.268/12, te je naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme neophodne mere i radnje koje su potrebne u cilju formiranja i unovčavanja stečajne mase stečajnog dužnika. Iz obrazloženja istog rešenja proizlazi da je stečajni postupak nad dužnikom „Navip“ AD Zemun, otvoren rešenjem Privrednog suda u Beogradu St br.268/12 od 15.05.2012. godine, da je tužiocu priznato potraživanje zaključkom o listi utvrđenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St br.268/12 od 17.12.2013. godine, pod rednim brojem ..., na ime naknade iz radnog odnosa u prvom isplatnom redu u iznosu od 69.295,55 dinara i trećem isplatnom redu u iznosu od 317.160,78 dinara, te da je prvi nasledni red isplaćen, a treći još nije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu imovinske štete koja se odnosi na potraživanje iz radnog odnosa koje je tužilac prijavio u stečajnom postupku i koja su mu priznata i utvrđena Zaključkom Privrednog suda u Beogradu od 17.12.2013. godine, ocenivši da se navedena potraživanja iz radnog odnosa ne mogu tražiti u zahtevu za zaštitu prava za suđenje u razumnom roku, s obzirom da sud u ovakvom postupku može ali i ne mora odrediti primerenu naknadu koja predstavlja određeni vid satisfakcije koja zajedno sa izrečenom merom za ubrzanje postupka utiče na ostvarivanje, odnosno ubrzanje okončanja stečajnog postupka u kome je došlo do prekoračenja razumnog roka i dalje sprečavanje povrede prava. Te da okolnost što je doneta odluka kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku ne uspostavlja vezu između naknade imovinske štete koju tužilac zahteva i prava na suđenje u razumnom roku, u smislu članova 31. i 32. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku jer ista nije nastala kao posledica propusta suda u vršenju zakonskih ovlašćenja.

Drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca zauzevši suprotno stanovište. Ocenio je da postoji objektivna odgovornost tužene za traženu naknadu materijalne štete na osnovu člana 172. ZOO i člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz razloga što je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „Navip“ AD Zemun, započet 2012. godine i do sada nije okončan, niti je to učinjeno nakon utvrđene povrede prava tužioca na suđenje u razumnom roku, što upućuje na zaključak da organi tužene nisu preduzeli neophodne mere da se u stečajnom postupku tužiocu isplate priznata potraživanja iz radnog odnosa.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda u pobijanoj presudi se za sada ne može prihvatiti jer je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1), odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3). Republika Srbija odgovora za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koji su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine dopunjen na sednici od 27.09. 2019. godine).

Iz zauzetog stanovišta proizlazi da u konkretnom slučaju nije utvrđena bitna činjenica da li je stečajni dužnik raniji poslodavac tužioca „Navip“ AD Zemun u vreme otvaranja stečajnog postupka rešenjem Privrednog suda u Beogradu St br.268/12 od 15.05.2012. godine, bio stečajni dužnik sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom jer je to neophodan uslov za postojanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena (uz kumulativan uslov: da mu je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku).

Zavisno od utvrđenja te bitne činjenice, drugostepeni sud će ponovo odlučiti o osnovanosti žalbe i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Kako od odluke o glavnoj stvari zavisi odluka o troškovima postupka, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić