Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u odbijajućem delu odluke o kamati, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, kojom je tužena obavezana da navedenu naknadu plati. O ovom pravu tužioca i o dospelosti zakonske zatezne kamate na taj iznos novčane naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredaba člana 85. i 93. Zakona o stečaju, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava u pogledu perioda dosuđene zakonske zatezne kamate.

Takođe, presude nižestepenih sudova ne odstupaju od zaključka Vrhovnog kasacionog suda Spp 6/2016 od 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, u pogledu zakonske zatezne kamate na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća u stečaju, a koja se obračunava do dana otvaranja stečajnog postupka.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema odredbi člana 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.

Pod glavnim zahtevom u smislu citiranog člana 28. ZPP, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odbijajućeg dela odluke o kamati na glavni dug (periodu za koji teče kamata), dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija tužioca nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić