.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev1 40/2022
23.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3232/17 od 05.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 23.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3232/17 od 05.12.2017. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3232/17 od 05.12.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3232/17 od 05.12.2017. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 195/2017 od 29.05.2017. godine, kojom je obavezana tužena da u korist tužioca, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda za PIO, na mesečne osnovice navedene u novčanim iznosima u stavu prvom izreke prvostepene presude, po osnovu isplaćenih razlika zarade po osnovu noćnog rada, rada na dan državnih i verskih praznika i prekovremenog rada, za period od 16.11.2007. godine do 16.11.2010. godine, po stopi na dan uplate, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11…18/20, u daljem tekstu: ZPP).
Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev2 1356/2018 od 27.06.2018. godine prihvatio odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3232/17 od 05.12.2017. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj, ukinuo nižestepene presude i tužbu tužioca odbacio.
Odlukom Ustavnog suda Už 14986/2018 od 23.11.2022. godine usvojena je ustavna žalba ovde tužioca, utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1356/2018 od 27.06.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništeno navedeno rešenje i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3232/17 od 05.12.2017. godine.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o samostalnom tužbenom zahtevu tužioca prema tuženoj, kao poslodavcu tužioca za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćene dodatke na platu po osnovu noćnog rada, rada u neradne dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada, u izvršenju pravnosnažne presude kojom su ti iznosi dosuđeni.
Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 12.03.2019. godine, o pravnoj prirodi zahteva i nadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Prema ovom pravnom stavu (kojim je izmenjen i dopunjen Zaključak Vrhovnog kasacionog suda usvojen na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.03.2010. godine) sud je nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog lica ili lica koje je korisnik naknade za vreme privremene nezaposlenosti da poslodavac ili Nacionalna služba za zapošljavanje uplate doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na to da li je takav zahtev jedini predmet spora. Takav pravni stav izražen je u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1453/2017 od 22.06.2017. godine.
Iz navedenih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1.i 3.)
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba sa zahtevom za uplatu doprinosa za PIO, po osnovu radnog odnosa na dosuđene iznose po osnovu noćnog rada, rada u neradne dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada, podneta je 13.01.2017. godine. Sudska taksa na tužbu odmerena je prema vrednosti predmeta spora od 15.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 123,7821 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude predstavlja dinarsku protivvrednost 121,18 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
