Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3416/2021 od 16.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu i odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na iznos od 7.179,80 dinara na dan 31.01.2016. godine i na iznos od 7.989,33 dinara za dan 31.01.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Kako su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. tog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena članom 374. stav 2 tačka 2. ZPP, na koju revzijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok ukazivanje na povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. ZPP nema značaja jer nije učinjen u postupku pred drugostepenim sudom i revizija se ne može izjaviti iz tog razloga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o radu na neodređeno vreme dana 11.05.2012. godine radi obavljanja poslova ... . Pobijanim rešenjem tuženog od 28.06.2017. godine, tužiocu je otkazan Ugovor o radu od 11.05.2012. godine, jer je kod poslodavca došlo do ekonomskih i organizaiocnih promena zbog čega je prestala potreba za obavljanjem poslova koje tužilac obavlja, a ne može da mu se obezbedi neka od mera za zapošljavanje kod poslodavca. U rešenju je navedeno da se zaposlenom na osnovu rešavanja viška zaposlenih isplaćuje otpremnina u visini od 62.473,81 dinara, koja će se isplatiti na dan prestanka radnog odnosa, a pre uručenja rešenja, kao i da će poslodavac zaposlenom isplatiti sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Međutim, u vreme kada je potpisao prijem navedenog rešenja, tužiocu nije isplaćena otpremnina, a nije mu isplaćena ni naknadno do dana presuđenja, iako je potpisao izjavu kojom potvrđuje prijem otpremnine sa datumom 23.06.2017. godine. Tužilac je izjavu potpisao, kao i svi drugi zaposleni kojima je po istom pravnom osnovu otkazan ugovor o radu, zbog prestanka rada poslovne jedinice tuženog – ogranka ugostiteljstva odnosno hotela „BB“ u ..., jer je to od njega, kao i od drugih zaposlenih u tom hotelu, traženo uz obećanje da će otpremnina biti isplaćena. Tužilac je u toku godine koristio godišnji odmor u trajanju od 15, a ne 20 radinih dana koliko iznosi zakonski minimum i naknada za neiskorišćeni godišnji odmor za 2015. godinu iznosi 7.179,80 dinara, za 2016. godinu 7.989,33 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužiocu otkaz dat nezakonito, jer mu pre otkaza Ugovora o radu i pre prijema rešenja o prestanku radnog odnosa, nije isplaćena otpremnina saglasno članu 158. Zakona o radu. Činjenica postojanja isprave o isplati otpremnine nije od uticaja, s obzirom da tužiocu otpremnina nije isplaćena prijemom rešenja o otkazu. Takođe, tuženi nije pružio dokaze da je tužiocu ponudio premeštanje na druge odgovarajuće poslove u zakonom propisanoj proceduri. Kako je tužilac zahtevao naknadu štete umesto vraćanja na rad, primenom odredaba člana 191. stav 5. i 8. u vezi stava 1. Zakona o radu dosuđena je naknada štete u visini 5 zarada koju je tužilac ostvario u maju 2017. godine, a primenom člana 76. u vezi člana 68 i 69 tog zakona dosuđena je naknada štete za neiskorišćeni deo godišnjeg odmora.

Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...64/17), zaposlenom može da prestane radni odnos, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbom člana 158. stav 1. tog zakona predviđeno je da poslodavac isplatu otpremnine vrši pre otkaza ugovora o radu. Navedena zakonska odredba je imperativne prirode i njena primena ne zavisi od volje poslodavca ili zaposlenog. Obaveza poslodavca da pre nameravanog otkaza zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu predstavlja uslov za zakonitost otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Namena otpremnine je da se zaposlenom obezbedi finansijska podrška u periodu između prestanka jednog i početka drugog radnog odnosa i zato je bitno da se tužiocu isplati otpremnina pre prestanka radnog odnosa. Ova obaveza poslodavca je neotuđivo Ustavom zajemčeno pravo zaposlenog za slučaj prestanka radnog odnosa odnosno zbog prestanka potrebe za njegovim radom.

U konkretnom slučaju tužiocu je prestao radni odnos 28.06.2017. godine, dok mu otpremnina nije isplaćena pre prijema rešenja o otkazu. Zato je zahtev tužioca za poništaj rešenja otkaza ugovora o radu osnovan i pravilno su odlučili nižestepni sudovi kada su usvojili njegov zahtev. Neosnovan je revizijski navod da rešenje o otkazu ne može biti nezakonito, jer je tužilac svojim izjavama potvrdio prijem otpremnine, kod utvrđenog da, iako je potpisao izjave o prijemu otpremnine, tužiocu otpremnina nije isplaćena na dan prestanka radnog odnosa, a pre uručenja rešenja. Osporavanje činjenice da otpremnina nije isplaćena revident vrši kroz svoju ocenu iskaza svedoka, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407 ZPP. U preostalom delu u pogledu činjenice pružanja dokaza da je tužiocu ponudio premeštanje na druge odgovarajuće poslove, revizijom se faktički napada utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja revizijski razlog u smislu napred navedene zakonske odredbe. Pored toga, ovi navodi su isticani u žalbi i bili su cenjeni od strane drugostepenog suda.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić