Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tužilja u reviziji ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tač. 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos na osnovu ugovora o radu broj ../15-8 od 31.08.2015. godine, na određeno vreme, do raspisivanja konkursa i rešavanja po istom, a radi obavljanja poslova nastavnika ... sa punim radnim vremenom, po kome je stupila na rad 01.09.2015. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, dopisom od 20.08.2018. godine, ukazalo tuženoj da je potrebno uskladiti sve ugovore o radu zaključene na određeno vreme, sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/17...27/18), koji je stupio na snagu 07.10.2018. godine, a čije odredbe, između ostalog, propisuju da ustanova, bez konkursa, može da primi u radni odnos na određeno vreme lice do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31.08. tekuće školske godine. S tim u vezi, navedenim dopisom je tuženoj ukazano da je potrebno da se ugovori o radu na određeno vreme, koji su zaključeni pre stupanja na snagu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, usklade sa tim Zakonom, imajući u vidu činjenicu da ti ugovori, po sili zakona, prestaju da važe 31.08. tekuće školske godine, kao i da prilikom izbora kandidata u prijem u radni odnos na neodređeno vreme, počev od 01.09. nove školske godine, treba da se uvaži kriterijum dužine obavljanja poslova radnog mesta za koje se lice angažuje, kvalitet rada i postignuti rezultati na radu, kao i sveukupno radno iskustvo na poslovima obrazovanja i vaspitanja. Rešenjem direktora tuženog o prestanku radnog odnosa tužilji br. ../18-08 od 30.08.2018. godine, tužilji je prestao radni odnos zasnovan ugovorom o radu br. ../18-8 od 01.09.2015. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, sa 31.08.2018. godine, dok je u obrazloženju, pored ostalog, navedeno da je tužilja 01.09.2015. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme radi obavljanja poslova nastavnika ... zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog i da je radni odnos zasnovan na period preko 60 dana, počev od 01.09.2015. godine, do povratka radnika na rad. Ugovorom o radu br. ../18-9 od 01.09.2018. godine, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene na određeno vreme, radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, a radi obavljanja poslova nastavnika ... sa nepunim radnim vremenom od 38% od punog radnog vremena. Rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužilji, br. ../18-08 od 30.08.2018. godine, je poništeno, jer nije zasnovano na odredbi člana 155. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, već je isto doneto na osnovu člana 175. stav 1. Zakona o radu, uzimajući kao pravni osnov za prestanak radnog odnosa tužilje istek roka koji je naveden u izreci, dok je u obrazloženju rešenja naveden povratak privremeno odsutnog zaposlenog lica, što je suprotno ugovoru o zasnivanju radnog odnosa tužilje od 31.08.2015. godine kojim je ugovoreno da će tužilja u radnom odnosu ostati do raspisivanja konkursa na određeno vreme i rešavanja po istom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje, kojim je ona tražila da sud poništi ugovor o radu br. ../18-9 od 01.09.2018. godine i tuženu obaveže da je rasporedi, saglasno ugovoru o radu br. ../15-8 od 31.08.2015. godine, odbio, jer je zaključio da nije nadležan za raspoređivanje zaposlenih, pošto je to diskreciono ovlašćenje direktora tužene.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužilje za poništaj predmetnog ugovora o radu i raspoređivanja saglasno ugovoru o radu br. ../15-08 od 31.08.2015. godine, takođe odbio, jer je zaključio da predmetni ugovor nije ništav pošto nije protivan imperativnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, na osnovu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a da ne sadrži mane volje: prinudu, pretnju, prevaru i zabludu da bi bio rušljiv na osnovu odredbe člana 111. istog Zakona, te da sud nije nadležan da vrši raspoređivanje zaposlenih.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Ugovor o radu propisan je odredbom člana 30. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005...95/2018), tako što se radni odnos zasniva ugovorom o radu (stav 1.), koji zaključuje zaposleni i poslodavac (stav 2.), a smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac (stav 3.). Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme na osnovu odredbe člana 31.istog Zakona, a sadrži elemente propisane članom 33 .stav 1. tačke 1-13. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, predmetni ugovor o radu, zaključen između parničnih stranaka pod br. ../18-9 od 01.09.2018. godine, ima sve bitne elemente propisane odredbom člana 33. Zakona o radu, tako što je na osnovu tog ugovora tužena primljena u radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana i obavljanja poslova nastavnika ... u Tehničko-poljoprivrednoj školi, na određeno vreme od 01.09.2018. godine, pa je dužna da stupi na rad 03.09.2018. godine, a radni odnos zasniva sa nepunim radnim vremenom 38% od punog radnog odnosa. Ugovor sadrži i elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposleni ima pravo, kao i trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena, a potpisali su ga tužilja i direktor tužene, što znači da je predmetni ugovor o radu zakonit pravni posao.

Neosnovani su navodi revizije tužene da je zbog poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa br. ../18-08 od 30.08.2018. godine, ostao na snazi ugovor o radu br. ../15-8 od 31.08.2015. godine, te da su sada istovremeno u pravnom prometu dva ugovora o radu i to: br. ../15-8 od 31.08.2015. godine (koji tužilji više odgovara) i ugovor o radu br. ../18-9 od 01.09.2018. godine. Suprotno tim navodima revizije tužilje, ugovor o radu br. ../15-8 od 31.08.2015. godine, nije na snazi, jer je na osnovu tog ugovora tužilja primljena u radni odnos u ustanovi na određeno vreme do raspisivanja konkursa i rešavanja po istom, počev od 01.09.2015. godine. Odredbom člana 155. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017...27/2018), propisano je da izuzetno ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po povratku za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31.08. tekuće školske godine. To znači da je tužilji, na osnovu ugovora o radu br. ../15-8 od 31.08.2015. godine, radni odnos, po samom zakonu, prestao 31.08. tekuće školske godine (2016. godine), pa je ona sada u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu br. ../18-9 od 01.09.2018. godine. S tim u vezi, nisu od uticaja navodi revizije tužilje o tome da konkurs nije raspisan niti je vršen izbor novih radnika, jer to ne znači da radni odnos tužilje na osnovu prethodno zaključenog ugovora o radu od 31.05.2015.godine i dalje traje, imajući u vidu da joj je, po samom zakonu, na osnovu odredbe člana 155. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, radni odnos po tom ugovoru svakako prestao 31.08.2016. godine, pa ona neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić