Rev 258/2022 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 258/2022
20.10.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković, Jelene Ivanović, Katarine Manojlović Andrić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 705/21 od 16.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 20.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 705/21 od 16.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 705/21 od 16.09.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Vrbasu P 567/20 od 10.02.2021. godine utvrđeno je da je tužilac povukao tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene lične invalidnine za period od 01.11.2017. godine do 30.09.2019. godine isplati iznos od 4.344,32 dinara i da tužiocu na ime razlike između pripadajućeg i isplaćenog novčanog primanja za korisnika mlađeg od 80 godina za period od 01.11.2017. godine do 30.09.2019. godine isplati iznos od 17.292,95 dinara. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 521,22 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate za ličnu invalidninu i iznos od 3.087,28 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate za mesečna i novčana primanja korisnika mlađeg od 80,00 godina, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 24.03.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate. Trećim stavom izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 62.665,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Prvim stavom izreke presude Višeg suda u Somboru Gž 705/21 od 16.09.2021. godine delimično je usvojena a delimično odbijena žalba tužene, pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu P 567/20 od 10.02.2021. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i troškovima postupka preinačena tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu preko iznosa od 226,15 dinara do dosuđenih 521,22 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate za ličnu invalidninu za 2017. i 2018. godinu, sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku, zahtev tužioca za isplatu preko iznosa od 2.138,28 dinara do dosuđenih 3.087,28 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate za mesečno novčano primanje korisnika mlađeg od 80 godina za 2017. i 2018. godinu, sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku i zahtev tužioca za isplatu troškova postupka preko iznosa od 27.594,00 dinara do dosuđenih 62.665,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku, dok je u nepreinačenom delu odluke o glavnoj stvari prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 6.720,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u delu odluke o troškovima postupka, ukazujući na potrebu ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije shodno članu 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer se izjavljenim vanrednim pravnim lekom ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. stav 1. ZPP.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. i člana 420. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostale sporedna traženja, kao i parnični troškovi, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka koja ne čini glavni zahtev, revizija nije dozvoljena. Nije od uticaja što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kojoj je revizija dozvoljena kada sud prenači presudu i odluči o zahtevima stranaka, ne primenjuje na odluke o troškovima postupka.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Kako tužiočeva revizija nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP, kao neosnovan odbijen njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić