Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 394. Zakona o parničnom postupku, a što je revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona, imajući u vidu da je nepravilna primena odredbe člana 394. Zakona o parničnom postupku bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ... u RJ „Montaža“ na osnovu ugovora o radu od 01.06.2002. godine, sa aneksima. Tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 121. stav 2. tačka 5. i člana 122. stav 1. tačka 14. Kolektivnog ugovora kod poslodavca broj .. od 08.12.2017. godine i člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, koja se ogleda u proneveri, krađi i pokušaju krađe imovine društva, bez obzira na vrednost, kao i saučesništvo, a zbog toga što je zaposleni 21.09.2018. godine u 10,34 časova, 27.09.2018. godine u 07,36 časova i 11.10.2018. godine u 08,31 časova, izvršio krađu imovine društva, bez obzira na vrednost, na taj način što je bez naloga i protivpravno predavao kutije sa delovima (šarniri i testo) iz radne jedinice „Montaža“, kolegi BB, koji ih je kasnije iznosio van kruga fabrike kamionima „Alpha-Plam“ i time učinio povredu radne obaveze utvrđene Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i Zakonom o radu. U svojoj pisanoj izjavi od 11.10.2018. godine, tužilac je priznao povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, a prilikom saslušanja pred prvostepenim sudom, u svojstvu parnične stranke, negirao je da je izvršio povredu radne obaveze na način kako mu je tuženi stavio na teret, ukazujući da se radilo o praznim kartonskim kutijama za koje mu je kolega BB rekao da su mu potrebne za proces rada, pa mu ih je dao, pri čemu se izjasnio da je izjavu o priznanju učinjene povrede radne obaveze dao tako što je napisao „ono što su tražili od njega“, jer je bio uplašen i zastrašivan da će posledice u radnom odnosu trpeti i njegova supruga, takođe zaposlena kod tuženog. Rešenjem Kt 755/18 od 30.08.2019. godine, odbačena je krivična prijava „Alpha-Plam“ a.d. Vranja, podneta od strane adv. Andrejev Angeline iz ... 08.11.2018. godine, protiv AA iz ..., BB iz ..., VV iz sela ..., grad ... i GG iz sela ..., grad ..., zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. U obrazloženju rešenja navedeno je da je izvršen uvid u video snimak, fotodokumentaciju i GPS rute, vezano za krivičnu prijavu koja se tiče kretanja kamiona van predviđene rute, kao i priložene otpremnice iz koje se jedino može zaključiti da osumnjičeni jesu prenosili određene kutije, ali se sadržina istih ne može da utvrdi, niti je utvrđeno da se u njima nalazio materijal koji nedostaje, niti su od strane lica kojima je poverena provera kamiona i zaposlenih koji izlaze iz kruga fabrike utvrđene bilo kakve nepravilnosti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio kao nezakonito predmetno rešenje tuženog i naložio mu da tužioca vrati na rad, nakon što je, saslušanjem tužioca, zakonskog zastupnika tuženog i svedoka BB, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, te ocenom njihovih iskaza, zaključio da tuženi nije dokazao da je tužilac izvršio povredu radne obaveze iz člana 121. stav 2. tačka 5. i člana 122. stav 1. tačka 14. Kolektivnog ugovora kod poslodavca broj .. od 08.12.2017. godine i člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, koja mu je stavljena na teret, pošto tuženi ne zna šta mu je tačno ukradeno, u kojim količinama i koji je iznos štete, u situaciji kada od strane radnika obezbeđenja, referenta za bezbednost na radu i neposrednog rukovodioca tužioca nije pouzdano utvrđen sadržaj kutija, pa je zaključak prvostepenog suda da je izjava tužioca, kojom je priznao izvršenje dela, data u specifičnim okolnostima i u posebnom psihičkom stanju, te da ne može biti dokaz da je tužilac zaista krao imovinu tužene.

Drugostepeni sud je, u sednici veća, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, ne prihvatajući ocenu dokaza i zaključak prvostepenog suda. Po mišljenju drugostepenog suda, prema nespornom činjeničnom stanju, tužilac je 21.09.2018. godine u 10,34 časova, zatim 27.09.2018. godine u 07,36 časova i 11.10.2018. godine u 08,31 časova, bez naloga i protivpravno predavao kutije sa delovima (šarnire i testo) iz radne jedinice „Montaža“ kolegi BB, koji ih je kasnije iznosio van kruga fabrike, kamionima „Alpha-Plama“, što je u postupku pred poslodavcem potvrdio – priznao svojom izjavom od 11.10.2018. godine, koju potkrepljuje izjava zaposlenog BB od 11.10.2018. godine, a koje izjave je prvostepeni sud izveo kao dokaz. Drugostepeni sud je zaključio da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret i opisanim činjenjem formiran otkazni razlog iz člana 121. stav 2. tačka 5. Kolektivnog ugovora tuženog „Alpha-Plam“ a.d. Vranje broj .. od 08.12.2017. godine u vezi sa članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, pa mu je tuženi pravilno i zakonito izrekao meru prestanka radnog odnosa pobijanim rešenjem DI ../2018 od 13.11.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1.); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2.); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3.); ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4.).

Drugostepeni sud nije u mogućnosti da drugačije ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom radi preinačenja prvostepene presude. Ako ne prihvati ocenu dokaza prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud je dužan da sam, na održanoj raspravi, ponovi već izvedene dokaze. Pobijana presuda drugostepenog suda doneta je u sednici veća, tako što je drugostepeni sud drugačije cenio iskaze tužioca i svedoka izvodeći zaključak da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je spornim rešenjem stavljena na teret, suprotno zaključku prvostepenog suda zasnovanom na primeni pravila o teretu dokazivanja, da u konkretnom slučaju nije dokazano da je tužilac izvršio povredu te radne obaveze. Međutim, pošto je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, onda nema uslova za preinačenje prvostepene presude, u sednici veća, drugačijom ocenom tih istih dokaza, već je drugostepeni sud bio dužan da zakaže raspravu na kojoj će, ponovnim izvođenjem dokaza i saslušanjem svedoka, da utvrdi bitne činjenice za pravilno odlučivanje o tužbenom zahtevu tužioca, a drugostepeni sud nije tako postupio, što je bilo od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Iz izloženih razloga, odluka drugostepenog suda je ukinuta, kao i odluka o troškovima parničnog postupka pošto zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti ukazanu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenu materijalnog prava, donese novu i zakonitu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić