Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragiša Radisavljević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA advokat Dragiša Radisavljević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Prema navodima zahteva, krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ je krivično delo sa blanketnom dispozicijom, čija radnja izvršenja se sastoji u nepostupanju po zakonu ili drugom propisu koji obavezuje učinioca da prijavi zakonito stečene prihode, pri čemu taj zakon ili drugi propis moraju biti navedeni u činjeničnom opisu radnje ovog krivičnog dela. Odredbom člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana i člana 129a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, po kojima, prema činjeničnom opisu iz izreke prvostepene presude, okrivljeni nije postupio, uopšte nije propisana obaveza prijavljivanja stečenih prihoda, pa okrivljeni, prema mišljenju branioca, nije ni mogao postupiti suprotno navedenim zakonskim odredbama. Po stavu odbrane u činjeničnom opisu radnji okrivljenog nije navedena odredba koju je on svojim nečinjenjem, u smislu neprijavljivanja stečenih prihoda, povredio, već je okrivljeni oglašen krivim zbog nepostupanja po određenim zakonskim odredbama, koje ne propisuju obavezu bilo kakvog postupanja, pa se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ ni bilo kog drugog krivičnog dela. Osim toga, okrivljeni je oglašen krivim i zbog toga što na ostvarene prihode nije obračunao i platio porez u određenom iznosu, što prema navodima zahteva, ne predstavlja obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ jer su ovom odredbom precizno propisane radnje i propuštanja, u koje ne spada navedeni propust poreskog obveznika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16) koji se primenjivao od 01.03.2018. godine do 30.11.2019. godine i važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili u istoj nameri ili na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi 500.000,00 dinara, dok je u stavu 2. istog člana, propisano da ovaj oblik krivičnog dela postoji ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Odredbom člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS, broj 108/2013, sa početkom primene od 01.01.2014. godine), koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela, određeni su svi drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, pa i prihodi ostvareni prodajom poljoprivrednih proizvoda , koje je, prema odredbi čl.91 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dužno da plati fizičko lice, a odredbom člana 129a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji određen je način vršenja poreske kontrole i utvrđivanja poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni AA u vremenskom periodu od 22.01.2019. godine do 25.03.2019. godine, u ..., u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svestan zabranjenosti svog dela, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza na ostale - druge prihode fizičkog lica, nije prijavio stečene prihode, iako je u navedenom periodu vršio kupovinu i prodaju žive stoke, u vrednosti od 28.939.057,66 dinara, a nije registrovao delatnost kod Agencije za privredne registre, niti je obračunao i platio porez na ostale-druge prihode fizičkog lica u iznosu od 7.234.764,41 dinara, čime je postupio suprotno odredbama člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana i člana 129a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 94/16). U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored umišljaja, opisana je namera izbegavanja plaćanja poreza, kao nužno subjektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ i radnja izvršenja, kao objektivno obeležje ovog krivičnog dela, odnosno da nije prijavio stečene prihode niti je obračunao i platio porez na druge prihode u smislu člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, koje je okrivljeni stekao prodajom stočnih grla, a koja delatnost se shodno članu 129a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji smatra neregistrovanom obzirom da okrivljeni nije registrovan kao preduzetnik za promet žive stoke u Agenciji za privredne registre. Osim toga, u izreci presude navedena je visina drugih prihoda ostvarenih prometom žive stoke (28.939.057,66 dinara) i visina iznosa obaveze poreza koji okrivljeni nije platio (7.234.764,41 dinara).

Prema tome, činjenični opis navedenog krivičnog dela za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić