.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2548/2022
08.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Marinković, članova veća,u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Bankovački, advokat iz ..., protiv tuženog ''Revnost'' ad za higijenske usluge i obezbeđenje Novi Sad, Novi Sad, čiji je punomoćnik Milan Kozomora, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 21/22 od 15.03.2022. godine, na sednici održanoj 08.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 21/22 od 15.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 21/22 od 15.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 1703/21 od 13.09.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike zarade za period od 15.07.2016. godine do 30.06.2019. godine isplati iznos od 21.211,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2020. godine, kao i iznos od 1.822,63 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 31.08.2020. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 112.996,00 dinara sa zakonskom zateznom kamamtom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi.
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž1 21/22 od 15.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog, a žalba tužioca delimično usvojena, te je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 138.496,00 dinara umesto u iznosu od 112.996,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno dopunsko rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 1703/21 od 12.10.2021. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 6.300,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka donetog u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju ne navodeći zakonom propisane razloge zbog kojih istu izjavljuje, ali ukazujući na razloge za primenu člana 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Naime, revizijom se pobija odluka koja ne čini glavni zahtev, kojom je odlučeno o troškovima postupka, čiji obračun se vrši u svakoj parnici pojedinačno, na osnovu advokatske tarife, prema uspehu u sporu, uzimajući u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Budući da se osporava odluka o sporednom potraživanju kao pitanju konkretnog spora, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP.
Odredbom člana 28. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne predstavlja njegovo glavno potraživanje, to revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
