U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milinka Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K. 238/19 od 15.07.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 739/2022 od 16.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milinka Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K. 238/19 od 15.07.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 739/2022 od 16.11.2022. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2). Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u preostalom delu ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

U stavu I izreke presude Osnovnog suda u Boru K. 238/19 od 15.07.2022. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, sud odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom, odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u stavu prvom izreke. U stavu II izreke prvostepene presude, prema okrivljenoj AA odbijena je optužba da je izvršila krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 739/2022 od 16.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Boru K 238/2019 od 15.07.2022. godine, u stavu I izreke, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Milinko Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati Osnovnom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene navodi da je u konkretnom slučaju, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen krivični zakon koji se ne može primeniti. Naime, okrivljena je oglašena krivom za krivično delo iz člana 208. stav 3. KZ, odnosno za kvalifikovani oblik prevare, kod kog oblika je kvalifikatorna okolnost - pribavljanje imovinske koristi koja prelazi iznos od 450.000,00 dinara. Izrekom pravnosnažne presude kao vreme izvršenja krivičnog dela određeno je i ograničeno na avgust mesec 2014. godine i istovremeno navedeno da je okrivljena prevarom učinjenom u avgustu mesecu 2014. godine sebi pribavila imovinsku korist u iznosu od 380.000,00 dinara. Imajući u vidu navedeno, po stavu odbrane, u radnjama okrivljene mogu se steći samo bitni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Izrekom pravnosnažne prvostepene presude okrivljenoj je stavljeno na teret da je tokom avgusta meseca 2014. godine, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist dovela lažnim prikazivanjem činjenice u zabludu oštećenog i time ga navela da na štetu svoje imovine nešto učini, odnosno preda iznos od 300.000,00 dinara, a što je oštećeni i učinio, nakon čega ga je održavala u zabludi sa istom namerom, a na način bliže opredeljen u izreci presude, a zatim je lažno predstavljajući oštećenom da joj je potrebna kartica za bankomat ... Banke, od oštećenog preuzela karticu i u više navrata sa bankomata podigla iznos od 160.000,00 dinara na štetu oštećenog, a zatim ga je održavala u zabludi da će mu novac vratiti, a što nije imala nameru da učini i oštećenom novac nije vratila, pri čemu je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje, bila svesna da je takvo njeno postupanje zabranjeno, i postupala u uračunljivom stanju.

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, dok je u stavu 3. istog člana propisano da ako je delom iz stava 1. i 2. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina i novčanom kaznom.

Shodno iznetom, period izvršenja opisan je u izreci i isti je nesporno duži od onog označenog u uvodu – „tokom avgusta 2014. godine“, imajući u vidu da je u pitanju jedinstvena radnja izvršenja, obuhvaćena jedinstvenim umišljajem okrivljene, iz koje jasno proizilazi prevarna namera kod okrivljene da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 460.000,00 dinara, dovođenjem u zabludu i održavanjem u zabludi oštećenog i navođenjem istog da nešto učini na štetu svoje imovine. Naime, okrivljena je u avgustu 2014. godine dovela u zabludu i održavala u zabludi oštećenog i to tako što je od njega tražila da joj pozajmi iznos od 300.00,00 dinara, pa kako on taj iznos nije imao, predočila mu je da mu može pomoći oko podizanja kredita kod „... Bank“, te da bi time mogao da refinansira već postojeći kredit i na taj način pozajmi joj iznos od 300.000,00 dinara, predočavajući mu da će novac vratiti u roku od 2 nedelje, što je on poverovao, obzirom da okrivljenu poznaje duže vreme, te je sa „...“ zaključio ugovor o kreditu za refinansiranje na iznos od 2.000.000,00 dinara, od kog iznosa je okrivljenoj predao novac u iznosu od 300.000,00 dinara, u uverenju da će ona taj novac vratiti u dogovorenom roku, iako okrivljena u trenutku pregovaranja nije imala nameru da ispoštuje dogovor i uredno novac vrati, a zatim je okrivljena ponovo lažno predstavljajući oštećenom da joj je potrebna kartica za bankomat ... Banke od oštećenog preuzela karticu i u više navrata sa bankomata podigla iznos od 160.000,00 dinara na štetu oštećenog, a zatim oštećenog održavala u zabludi da će mu novac vratiti, što nije imala nameru da učini i novac oštećenom nije vratila, iz čega proizilazi da sve napred preduzete radnje okrivljene ulaze u period izvršenja krivičnog dela, a ne samo period „tokom avgusta 2014. godine“ kako je opisano na početku radnje izvršenja krivičnog dela.

Imajući u vidu napred navedeno, okrivljena je pribavila iznos od 460.000,00 dinara, odnosno iznos koji prelazi 450.000,00 dinara, koji je potreban za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. KZ.

Shodno iznetom, pravilno su nižestepeni sudovi primenili zakon kada su našli da se u radnjama okrivljene stiču svi bitni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je nedozvoljen, a ovo iz sledećih razloga:

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljene, iako numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, branilac u suštini, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, i na svojim činjeničnim zaključcima zasnivajući svoj stav da se u radnjama okrivljene ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašena krivom, već da se radi o građansko-pravnom odnosu među ugovornim stranama.

Međutim, kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud u navedenom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ocenio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić