Istom presudom okrivljeni AA i BB su obavezani da oštećenom „ACR Mobile“ doo Beograd solidarno plate iznos od 774.028,75 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Pored toga okrivljeni su obavezani na solidarno plaćanje troškova krivičnog postupka – veštačenja, u iznosu od 27.750,00 dinara i sudu na ime paušala iznos od po 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i ostale troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti naknadno odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 19/22 od 08.12.2022.godine, delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 25/22 od 11.07.2022.godine, u pogledu pravne ocene dela, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu protivpravne radnje okrivljenih za koje su oglašeni krivim navedenom presudom, pravno kvalifikovao kao krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje krivično delo ih je osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, u koje kazne je okrivljenima uračunao vreme provedeno u pritvoru i to okr. AA od 30.11.2018. godine do 18.01.2019. godine i od 25.06.2022. godine do 11.07.2022. godine, a okr. BB od 05.08.2020. godine do 16.08.2020. godine, pored toga okrivljeni su osuđeni na novčane kazne u iznosu od po 100.000,00 dinara, koje su obavezani da plate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno je da ukoliko okrivljeni novčane kazne ne plate u navedenom roku da će iste biti zamenjene kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 19/22 od 08.12.2022. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Budimir, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te preinači presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 19/22 od 08.12.2022. godine, tako što će odbiti optužbu usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ili istu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz razloga što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kavlifikacije krivičnog dela, kvalifikujući isto kao krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Branilac u zahtevu navodi da je javni tužilac dana 28.12.2018. godine, protiv okrivljenih podneo optužni predlog Kto 128/18, zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ i istog dana podneo nov optužni predlog Kto 128/18 od 27.12.2018. godine kojim okrivljenima stavlja na teret krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Branilac dalje ističe da je krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ, prema Krivičnom zakoniku koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, prestalo da postoji poslednjim izmenama zakona od 28.02.2018. godine. Kako je navedeno krivično delo izvršeno u periodu decembra 2011. godine i kako je nesporno utvrđena šteta u iznosu od 774.028,75 dinara, to je, po odredbama člana 103.st.1 tač.6 KZ i 104. st.6 KZ nastupila zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo. Dakle, kako je od vremena izvršenja krivičnog dela do trenutka podizanja optužnog akta prošlo više od šest godina, isto je zastarelo, nezavisno od činjenice koje se tiču izmena optužnog akta i stavljanja na tert okrivljenom drugog krivičnog dela iz čl.223. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je žalbene navode ocenio kao neosnovane i u obrazloženju presude Kž1 Po1 19/22 od 08.12.2022. godine dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da u konkretnoj situaciji nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, (strana 3, deveti stav i strana 4, prvi i treći stav, drugostepene odluke), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Ostalim navodima zahteva branilac ističe da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon u smislu člana 439. ZKP, koja povreda predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, ali istu ne obrazlaže. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodnio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Budimira, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić