Privredni apelacioni sud je rešenjem 9Pž 1214/21 od 19.05.2022. godine odbacio žalbe umešača „Eurobank“ AD Beograd i BB iz ..., izjavljene protiv presude Privrednog suda u Beogradu P 6032/17 od 12.11.2020. godine.

Protiv rešenja o odbacivanju žalbe blagovremenu reviziju izjavljuje tuženi Prva beogradska stambena zadruga „Šumadija“ Beograd -u stečaju i umešač na strani tužene dr BB.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao reviziju po odredbama člana 410. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da je revizija tuženog nedozvoljena, po odredbi člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku jer tuženi nema pravni interes za podnošenje revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim nije odlučeno o žalbi tuženog. Stoga je reviziju tuženog Vrhovni kasacioni sud odbacio, po odredbi člana 413. Zakona o parničnom postupku, kao nedozvoljenu.

Privredni apelacioni sud će prema stanju u spisima predmeta oceniti navode tuženog da jeste podneo žalbu protiv prvostepene presude, a da o njoj drugostepeni sud nije odlučio.

Umešač dr BB je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv presude Privrednog suda u Beogradu P 6032/17 od 12.11.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje po odredbama člana 408. u vezi člana 420. stav 3. i stav 6. Zakona o parničnom postupku i našao da je revizija umešača osnovana.

Drugostepeni sud je odbacio žalbu umešača dr BB iz ... izjavljenu protiv presude Privrednog suda u Beogradu P 6032/17 od 12.11.2020. godine, iz razloga što je našao da umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke na čijoj strani se meša u parnici, u konkretnoj situaciji ne može izjaviti žalbu protiv presude kada tuženi nije izjavio žalbu. Činjenica da tuženi nije izjavio žalbu protiv pobijane presude, te da je, kako se navodi u razlozima drugostepenog rešenja propustio da u zakonom propisanom roku pobija presudu, ima pravno dejstvo kao da se tuženi odrekao prava na žalbu. Neizjavljivanjem žalbe, po stavu drugostepenog suda, tuženi je u konkretnom slučaju izrazio volju da predmetnu presudu ne pobija. Umešači su izjavili žalbe, ali su ove radnje u suprotnosti sa parničnim radnjama tuženog, pa umešači nemaju pravni interes za izjavljivanje žalbe jer je tuženi manifestovao volju da predmetnu presudu prvostepenog suda ne pobija. Zato je žalbu umešača drugostepeni sud odbacio kao nedozvoljenu u smislu člana 378. stav 3. i člana 217. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio reviziju umešača dr BB izjavljenu protiv navedenog drugostepenog rešenja kao osnovanu.

Pogrešno je stanovište drugostepenog suda o nedozvoljenosti žalbe koju je izjavio umešač protiv prvostepene presude, u situaciji kada žalbu nije izjavio tuženi, na čijoj strani je umešač. Prema odredbi člana 378. stav 3. Zakona o parničnom postupku, žalba je nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe. Pogrešeno drugostepeni sud ocenjuje da umešač na strani tuženog nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude u situaciji kada žalbu nije izjavio tuženi. Prema odredbi člana 215. Zakona o parničnom postupku, o učešću umešača, lice koje ima pravni interes da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe, može da se pridruži ovoj stranci. O pravnom interesu umešača dr BB da se u ovoj parnici pridruži umešaču je odlučeno. Odlučeno je time što mu je dato svojstvo umešača na strani tuženog. Prema odredbi člana 217. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u toku parnice je umešač ovlašćen da podnosi predloge i da preduzima ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridužio. Dakle, pravo umešača na preduzimanje parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzme stranka kojoj se umešač pridružio, nije uslovljeno preduzimanjem iste parnične radnje od strane stranke kojoj se umešač pridružio. Tako, ni izjavljivanje žalbe od strane umešača nije uslovljeno izjavljivanjem žalbe od strane stranke kojoj se pridružio. Zato se, ako umešač izjavi pravni lek, primerak njegovog podneska dostavlja i stranci kojoj se pridružio, kako je određeno u stavu tri člana 217. ZPP. Prema odredbi člana 217. stav 4. ZPP, na koju se drugostepeni sud poziva, ali pogrešno tumači i primenjuje, parnične radnje umešača imaju za stranku kojoj se pridružio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama, ali to nikako ne znači da je parnična radnja koju je umešač preduzeo u suprotnosti sa radnjama stranke ako te iste parnične radnje nije preduzela i sama stranka. Tako, drugostepeni sud pogrešno tumači da je žalba koju je izjavio umešač u suprotnosti sa parničnim radnjama tuženog, konkretno sa njegovim propuštanjem da izjavi žalbu. Kada bi se tako tumačio zakon, proizilazilo bi da je svaka parnična radnja koju umešač preduzme u suprotnosti sa radnjom propuštanja te iste parnične radnje od strane stranke na čijoj strani se meša, pa tako umešač nikada ne bi mogao preduzeti nijednu parničnu radnju ako ju i stranka nije preduzela. To nije u skladu sa položajem umešača, niti sa svrhom ovog instituta. Da je to tako, onda bi dalje u parnici između umešača i stranke kojoj se pridružio, umešač uvek mogao istaći prigovor da je stranka pogrešno vodila parnicu, pa presuda doneta u parnici između stranaka nikada ne bi imala intervencijsko dejstvo u parnici između stranke i umešača koji joj se pridružio.

Da bi opravdao pogrešno tumačenje odredbe člana 217. stav 4. Zakona o parničnom postupku, drugostepeni sud je izneo pretpostavku da je neizjavljivanjem žalbe u konkretnom slučaju tuženi izrazio volju da predmetnu presudu ne pobija. Međutim, to ne znači da je time izjavio volju da se odriče prava na žalbu. Tek u tom slučaju bi se mogao razmatrati da li je žalba koju izjavi umešač u suprotnosti s parničnom radnjom izričitog odricanja prava na žalbu od strane stranke na čijoj se strani meša. To ovde nije slučaj. Da se u konkretnom slučaju i nije saglasio sa dejstvom prvostepene presude kao pravnosnažne, tuženi je izrazio i time što je podneo žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe umešača .

Sve napred ukazano znači da u konkretnom slučaju nije bilo mesta odbacivanju žalbe umešača na strani tuženog protiv prvostepene presude samo zato što žalbu nije izjavio i tuženi.

Kako je rešenje doneto protivno odredbi člana 217. stav 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešnom primenom odredbe člana 378. stav 3. Zakona o parničnom postupku, isto je ukinuto primenom odredbe člana 415. Zakona o parničnom postupku i predmet je vraćen drugostepenom sudu na dalji postupak po žalbi umešača dr BB protiv prvostepene presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić