Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 610/22 od 23.08.2022. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu K 207/22 od 10.06.2022. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA, za krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) i 2) u pokušaju u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, primenom člana 4, 42, 45, 54, 56. stav 3. i 57. stav 1. tačka 5) KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koju je dužan da izdrži po pravnosnažnosti presude, dok je žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu, odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branioci okrivljenog AA, advokati Brankica Orlović i Ignjat Đorović, su u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP podneli zahtev za zaštitu zakonitosti, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu kojom se pobijane presude u odnosu na okrivljenog AA preinačavaju u delu odluke o krivičnoj sankciji na taj način što će okrivljenom izreći kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i odrediti da se ista ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bez primene elektronskog nadzora, ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branioci okrivljenog AA, u podnetom zahtevu ističu da je, a što proizilazi iz sadržine zahteva, pobijanim presudama povređen princip „zabrane preinačenja na štetu optuženog“ – reformatio in peius, propisan odredbom člana 453. ZKP. Naime, prema stavu odbrane, preinačenjem prvostepene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, povređen je zakon na štetu okrivljenog i to na taj način što je okrivljenom AA izrečena kazna zatvora koju će izdržati u zatvorskoj ustanovi, u odnosu na kaznu zatvora iz prvostepene presude koju ima izdržati u prostorijama u kojima stanuje, bez obzira na to što se radi o kraćem trajanju kazne zatvora. S tim u vezi, branioci okrivljenog navode da je u tom smislu Apelacioni sud u Nišu bio dužan da ublažavanje izrečene kazne zatvora izvrši na taj način što bi odredio da se kazna izvrši u kraćem trajanju, ali na isti način kako je to odredio prvostepeni sud, tj. u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, i to bez primene elektronskog nadzora.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, preinačenjem prvostepene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius), propisana odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da prvostepena presuda u pogledu krivične sankcije nije izmenjena na štetu okrivljenog, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu branilaca okrivljenog.

Naime, presudom Osnovnog suda u Nišu K 207/22 od 10.06.2022. godine, okrivljeni AA je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, dok je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 610/22 od 23.08.2022. godine okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude.

Dakle, iz navedenog proizilazi da okrivljenom AA u postupku preinačenja u pogledu odluke o kazni, presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 610/22 od 23.08.2022. godine, nije izrečena stroža krivična sankcija, već mu je izrečena krivična sankcija iste vrste – kazna zatvora i to u kraćem vremenskom trajanju, a samo je u konkretnom slučaju, drugačiji način izvršenja kazne zatvora, što ne znači da je okrivljenom izrečena teža krivična sankcija. Ovo stoga, što izdržavanje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeno lice stanuje (sa ili bez primene elektronskog nadzora), predstavlja samo način izvršenja kazne zatvora, a ne drugačiju krivičnu sankciju u odnosu na kaznu zatvora, koja se izdržava u odgovarajućoj ustanovi za izdržavanje kazne zatvora, pa je zahtev branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud u tom delu ocenio kao neosnovan.

U ostalom delu zahteva branioci okrivljenog ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja iste proizilazi da se suštinski nižestepene presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, ukazivanjem na pogrešno cenjene okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, a koja povreda odredaba ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branilaca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se neosnovao ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Brankice Orlović i Ignjata Đorovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić