.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14810/2022
16.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca maloletnog AA iz ..., koga zastupa zakonski zastupnik otac BB, a čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tužene Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Inđije, čiji je punomoćnik Nikola Malić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 555/22 od 10.03.2022. godine, u sednici održanoj 16.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 555/22 od 10.03.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 555/22 od 10.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 243/2020 od 05.10.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu na ime naknade štete isplati: 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova; 100.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha; 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenje životne aktivnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2021. godine kao dana donošenja prvostepene presude pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 134.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom trećim izreke, u preostalom delu i to za iznos od još 80.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova koji čini razliku od traženih 180.000,00 dinara do dosuđenih 100.000,00 dinara po tom osnovu, za iznos od 80.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha koji čini razliku od traženih 180.000,00 dinara do dosuđenih 100.000,00 dinara po tom osnovu i za iznos od 25.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenje životne aktivnosti koji čini razliku od traženih 125.000,00 dinara do dosuđenih 100.000,00 dinara po tom osnovu, sve sa traženom zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, te na ime troškova parničnog postupka za iznos od 39.600,00 dinara zahtev tužioca je odbijen kao neosnovan.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 555/22 od 10.03.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 243/2020 od 05.10.2021. godine, u pobijanom usvajućem i odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu na ime pretrpljenih fizičkih bolova, straha i pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenje životne aktivnosti. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu do primene instituta posebne revizije propisane odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ne dovodi svaka pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. Priložene odluke sudova, uz reviziju tužioca, su bez uticaja na odlučivanje, pošto se ne radi o istom činjeničnom stanju kao u ovoj parnici.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 19.02.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 485.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
