U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danka Zarić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Vukosavljević, advokat iz ..., radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava, uređenja ličnih odnosa i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 662/21 od 22.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 662/21 od 22.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 662/21 od 22.06.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 514/20 od 06.09.2021. godine, u stavovima četvrtom i petom izreke, kojima je obavezan tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece VV i GG plaća mesečno iznos od po 15.000,00 dinara, a za maloletnog DD iznos od 12.000,00 dinara, svakog 1. do 15. u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se ova obaveza ne izmeni drugom sudskom odlukom, na račun zakonskog zastupnika majke mal. dece AA i odbijen kao neosnovan zahtev da se obaveže tuženi na plaćanje doprinosa izdržavanja za maloletnu decu preko dosuđenih iznosa i to za maloletnog VV i GG preko dosuđenih po 15.000,00 dinara do traženih po 18.000,00 dinara, za razliku od po 3.000,00 dinara, a za maloletnog DD preko dosuđenih 12.000,00 dinara do traženih 14.000,00 dinara, za razliku od 2.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se navodima revizije određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke imaju troje maloletne dece - VV rođenog 2013. godine, GG rođenog 2015. godine i DD rođenog 2017. godine. Tužilja je zaposlena u „ĐĐ“ a.d. ... i u periodu od oktobra 2020. do marta 2021. godine je ostvarivala prosečnu neto zaradu u iznosu od 35.329,00 dinara. Nema nepokretnosti u svom vlasništvu. Živi sa mal. decom u stanu svog brata na ..., površine 46 m2, koji joj je brat dao na besplatno korišćenje, s tim što samostalno snosi režijske troškove koji obuhvataju komunalije i struju, porez na imovinu, kablovsku i fiksni telefon, u ukupnom iznosu od 20.000,00 dinara. Na mesečnom nivou za hranu za troje dece izdvaja iznos od 30.000,00 dinara. Nema obavezu izdržavanja drugih lica. Finansijsku pomoć pružaju joj roditelji koji su penzioneri i brat koji je u radnom odnosu u iznosima od 15.000,00 i 20.000,00 dinara. Tuženi je do 23.03.2020. godine obavljao preduzetničku delatnost, imao je svoju zlatarsku radnju „BB Gold“, a u periodu od 01.01.2019. do 23.03.2020. kada je radnja stavljena u mirovanje uplaćivao je socijalne doprinose na najnižu osnovicu od 24.921,00 dinara. Od 01.11.2021. godine zaposlen je u preduzetničkoj radnji „EE shop“, čiji je vlasnik njegov brat ŽŽ. U periodu od januara 2021. do marta 2021. ostvarivao je prosečnu neto zaradu od 20.510,00 dinara. Živi u u prizemlju kuće svojih roditelja, koja ima tri sprata. Na prvom spratu živi njegov brat, na drugom je tuženi ranije živeo sa tužiljom i zajedničkom decom, ali pošto kuća nije njegova ne može da donese odluku da taj sprat izda u zakup. Roditelji tuženog plaćaju sve troškove u kući: komunalije, struju, vodu, interenet, snose mesečne troškove za hranu i troškove sredstava za ličnu higijenu i higijenu stana. Tuženi garderobu vrlo često dobija, a ponekad nešto kupi. Zdrav je i ne uzima nikakvu terapiju. Nema obavezu da izdržava druga lica. Sve što zaradi prema sopstvenom iskazu daje svojoj deci odnosno mesečno uplaćuje oko 20.000,00 dinara za izdržavanje dece. Vozi dva automobila: marke „BMW“ proizveden 2007. godine i marke „Punto“ proizveden 2001. godine. Nema dopunski posao i nije ni razmišljao u tom pravcu.

Maloletni VV ima osam godina. Ide u boravak gde ima obroke. Jedan obrok iznosi 200,00 dinara, s tim što dnevno ima džeparac u iznosu od 50,00 do 100,00 dinara za užinu, obzirom da imaju prodavnicu u školi. Za udžbenike mu je potreban iznos od 10.000,00 dinara uz doplatu za knjige za engleski od 600,00 dinara, za časopis „Ježuljko“ dva puta godišnje po 1.000,00 dinara, za lektiru 600,00 dinara, za ranac i pernicu 3.000,00 dinara, školski pribor 1.500,00, obezbeđenje 300,00 dinara mesečno. Za hranu, odeću i obuću mesečno mu je potrebno oko 11.500,00 dinara. Ide na fudbal koji mesečno košta 4.000,00 dinara, za higijenu mu je mesečno potrebno a 700,00 dinara, a za zamenu stakala, obzirom da ima probleme sa vidom mu je potreban iznos od 7.500,00 dinara Za „Eko“ uloške potrebno je izdvojiti 6.000,00 dinara, za proslavu rođendana na godišnjem nivou iznos oko 10.000,00 dinara. Maloletni GG ima 6 godina. Ide u vrtić koji se mesečno plaća 5.500,00 dinara, a maloletni DD ima 4 godine i kao treće dete ne plaća vrtić. Za hranu, odeću i obuću mesečno im je potrebno po 11.500,00 dinara, za sredstva za higijenu po 700,00, za humanitarne akcije u vrtiću i druge aktivnosti po 1.000,00 dinara mesečno. Zdravi su i bez posebnih potreba.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su, nakon ocene da je u najboljem interesu mal. dece da se po razvodu braka parničnih stranaka povere majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se uredi način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim, primenili materijalno pravo iz odredbe čl. 160, 162. i 163. Porodičnog zakona i obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih VV i GG sa iznosom od po 15.000,00 dinara, a maloletnog DD sa iznosom od 12.000,00 dinara mesečno, imajući u vidu potrebe maloletne dece kao poverilaca izdržavanja, s obzirom na njihov uzrast, troškove stanovanja, ishrane, higijene, odeće, obuće, nastavnih i vannastavnih aktivnosti, standard sredine u kojoj deca žive i standarde roditelja kao dužnika izdržavanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznosi na koje je pobijanom presudom tuženi obavezan su adekvatni da doprinesu zadovoljenju potreba mal. dece, da im omoguće nivo životnog standarda kakav uživa tuženi kao dužnik izdržavanja, a da pritom ne dovedu u pitanje egzistenciju tuženog. Ovo imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe mal. dece, minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja potreba primaoca izdržavanja, visinu prihoda i rashoda stranaka kao dužnika izdržavanja, kao i činjenicu da je tuženi zdrav, radno sposoban, da nema drugih lica koje je dužan da izdržava, da živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima koji snose sve troškove stanovanja, režija, ishrane i higijene, da poseduje dva putnička motorna vozila i da dodatnim radnim anagažovanjem može da ostvaruje veću zaradu, a da tužilja doprinosi izdržavanju dece ne samo na taj način što zadovoljava njihove finansijske potrebe, već i što svakodnevno brine o njima i vaspitava ih.

Neosnovano se revizijom osporava pravilna primena materijalnog prava. Drugostepeni sud je ocenio sve okolnosti na strani mal. dece, kao poverilaca izdržavanja i okolnosti na strani oba roditelja, kao dužnika izdržavanja, koje su od značaja za ocenu mogućnosti svakog od roditelja da doprinose izdržavanju svje mal. dece. Kako je takva ocena zasnovana na savesnoj i brižljivoj oceni svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine, što je vidljivo iz obrazloženja pobijane presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznosi na koje je tuženi obavezan nisu previsoko određeni. Udovoljenje zahtevu u manjem iznosu od dosuđenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima propisanim Porodičnim zakonom, pravilno utvrđenim prema potrebama dece na mesečnom nivou i mogućnostima tuženog, kao dužnika izdržavanja. Smanjenjem obaveze tuženog došlo bi do nesrazmerno većeg prevaljivanja tereta obaveza izdržavanja dece sa jednog roditelja na drugog, konkretno sa oca na majku, iako su oni jednaki obveznici izdržavanja.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić