.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 582/2022
21.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Raičević, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Lipljan, koju zastupa predsednik privremenog organa Opštine Lipljan, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1888/21 od 21.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 21.10.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE revizija tužilje, PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1888/21 od 21.09.2021. godine, tako što se žalba tužene ODBIJA kao neosnovana i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 276/19 od 05.10.2020. godine.
OBAVEZUJE SE tužena da na ime troškova revizijskog postupka isplati tužiocu 40.669,73 dinara, u roku od petnaest dana od dana prijema otpravka presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 276/19 od 05.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete u visini razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade, za period od januara 2017. do januara 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u tom delu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma do konačne isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema zaključku Vlade Republike Srbije 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, za period od januara 2017. do januara 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u tom delu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 59.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1888/21 od 21.09.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj, za period januara 2017. do januara 2019. godine, isplati naknadu štete u visini razlike između minimalne i isplaćene zarade i razlike između pripadajućeg i isplaćenog uvećanja zarade prema zaključku Vlade Republike Srbije 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2018. godine, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima označenim u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose počev od označenih datuma do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen ze zahtev tužilje za nakandu troškova parnčnog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 88/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila, na osnovu rešenja tužene od 01.08.2017. godine, u radnom odnosu kod tužene i raspoređena na radno mesto ... u zvanju ... u Odeljenju za ... poslove opštine Lipljan sa koeficijentom za obračun i isplatu plate od 8,85. Tako utvrđena zarada tužilje, koja je bila manja od minimalne zarade, uvećana je za 50% zbog radnog angažovanja na Kosovu i Metohiji (tzv. kosovski dodatak) u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđena je tražena razlika zarade između minimalne zarade i osnovne zarade koja je tužilji isplaćivana bez uvećanja po Zaključku Vlade za sporni period u iznosu od 44.821,77 dinara, kao i visina razlike na ime „kosovskog dodatka“ obračunatog na zaradu u visini minimalne zarade i isplaćenog tužiocu u utuženom periodu koja iznosi 21.026,88 dinara. Tužilja je precizirala svoje tužbene zahteve prema ovoj varijanti nalaza i mišljenja u pogledu razlika zarade i uvećanja po osnovu zaključka Vlade.
Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje za traženu isplatu razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade osnovan, kao i na ime razlike između pripadajućeg i isplaćenog uvećanja zarade prema Zaključku Vlade RS od 25.12.2008. godine, pa je tužbene zahteve usvojio.
Drugostepeni sud nije prihvatio ovakav stav prvostepenog suda, smatrajući da je isplaćena zarada tužilji pravilno obračunata uz uvećanje od 50% mesečno, jer je sa „kosovskim dodatkom“ realizovana u većem iznosu od minimalne zarade. Stoga smatra da tužilja neosnovano potražuje utuženu razliku.
Vrhovni kasacioni sud ne prihvata ovakvo stanovište drugostepenog suda, jer nalazi da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Tužilja na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne uprave („Službeni glasnik RS“, broj 113/17 i 86/19) ima pravo na isplatu minimalne zarade. Osim toga, tužilji u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine i Zakonom o budžetu pripada i pravo na uvećanje pripadajuće zarade u visini od 50% mesečno na ime „kosovskog dodatka“. Prema nalazu veštaka, tužilji je obračunata plata u manjem iznosu od minimalne zarade i na taj iznos vršeno je uvećanje od 50% mesečno. Takav obračun nije pravilan. Tužilja je imala pravo na isplatu minimalne zarade i uvećanje od 50% obračunato na taj iznos. Isplaćena ukupna zarada tužilji sa „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu je veća od minimalne zarade, ali je manja od iznosa koji se dobija obračunom plate u visini minimalne zarade uz uvećanje za 50% mesečno. Stoga je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilja ima pravo na utuženu razliku zarade.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Odluka o troškovima postupka iz stava drugog izreke je doneta primenom člana 165. i člana 163. stav 2. u vezi sa članom. 153. i članom 154. stav 1. ZPP. S obzirom da je uspela u postupku po reviziji tužilji pripadaju u reviziji opredeljeni troškovi tog postupka na ime angažovanja punomoćnika, u iznosu od 18.000,00 dinara, odmereni primenom važeće Advokatske tarife („Službeni glasnik RS“, broj 37/21), kao i troškovi na ime sudskih taksi za reviziju u iznosu od 9.067,89 dinara i za odluku po reviziji u iznosu od 13.601,84 dinara, na osnovu važeće Taksene tarife.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
