Oštećeni DD, GG, ĐĐ, EE, ZZ i II su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u odnosu na okrivljenog BB i VV, upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 771/21 od 26.01.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe OJT u Vranju i delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih AA i BB, okrivljenog VV i njegovih branilaca, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K 104/18 od 12.05.2021.godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni BB oglašen krivim i u odnosu na sve okrivljene u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud radnje okrivljenog BB, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedno u pritvoru od 21.12.2011. godine do 20.01.2012. godine, a okrivljene AA i VV, za krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koje su pobijanom presudom oglašeni krivim, primenom člana 56. tačka 3. i člana 57. stav 1. tačka 5. KZ osudio na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci, u koje im se uračunava vreme provedno u pritvoru od 21.12.2011. godine do 20.01.2012. godine, dok su žalbe javnog tužioca, okrivljenog VV i branilaca svih okrivljenih, u ostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog BB, advokat Novica Zdravković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijanu drugostepenu presudu, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog VV, advokat Stojadin Spasić, zbog povrede zakona, dok iz obrazloženja proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo uz naknadu troškova krivičnog postupka i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude do odluke po ovom zahtevu.

- branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Vasić, zbog povrede zakona shodno odredbi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude u odnosu na ovog okrivljenog i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Novice Zdravkovića i okrivljenog VV, advokata Stojadina Spasića, su neosnovani, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog BB, advokat Novica Zdravković, u podnetom zahtevu ističe, da je pred Prekršajnim sudom u Vranju vođen prekršajni postupak u kome postoji identitet okrivljenih, podudarnost događaja i radnji koje su preduzete, kao i posledica, a koji postupak je u odnosu na okr. BB pravnosnažno obustavljen rešenjem Pr 781/12 od 24.01.2014. godine, usled zastarelosti prekršajnog gonjenja. Imajući u vidu da se radi o presuđenoj stvari, primenom načela ne bis in idem, shodno odredbi člana 4. Protokola 7 uz Konvenciju, kao i člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, sud nije mogao doneti osuđujuću presudu u ovoj krivičnopravnoj stvari već presudu kojom se optužba odbija. Branilac je pored toga istakao, da je nejasno obrazloženje i pozivanje drugostepenog suda, kao žalbenog, na citirane odluke Evropskog suda za ljudska prava jer je u konkretnom slučaju izostala kazna u prvom predmetu (prekršajnom), te smatra da navedene odredbe nisu u koliziji sa predmetnim stanjem stvari i da su bili ispunjeni uslovi za primenu načela ne bis in idem.

Branilac okrivljenog VV, advokat Stojadin Spasić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodeći da je protiv okrivljenog VV rešenjem Prekršajnog suda u Vranju Pr 780/12 od 28.08.2014. godine, obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 40. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, te da je shodno odredbi člana 4. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku zabranjeno ponovno suđenje u istoj pravnoj stvari. Branilac ističe pored odredbi Zakonika o krivičnom postupku, član 34. Ustava Republike Srbije i član 14. stav 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, član 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje propisuju nemogućnost pokretanja i vođenja kaznenog postupka protiv nekog lica za delo koje proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u suštini iste kao one u osnovu optužbe u ranijem postupku tog lica. Branilac navodi da opis radnje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim odgovara činjeničnom opisu prekršaja, te da se opis krivičnog dela odnosi na istog okrivljenog, na isti životni događaj, da je u pitanju isti vremenski i prostorni okvir, na istu radnju izvršenja, koja je opisana na istovetan način, kao i opisane posledice radnje, te da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, koja okolnost trajno isključuje krivično gonjenje. Branilac je istakao da je prekršajni postupak pokrenut 20.01.2012. godine, dok je krivični postupak pokrenut 21.12.2011. godine, te da je u vreme kada je odluka Prekršajnog suda doneta i postala pravnosnažna ista stekla status presuđene stvari u odnosu na prvostepeni postupak, s obzirom da su navedeni postupci u jednom trenutku vođeni istovremeno.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

U konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, pa stoga krivični postupak prema okrivljenima AA, BB i VV i pravnosnažna presuda zbog krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika, po nalaženju ovog suda, ne predstavlja povredu načela ne bis in idem.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud Republike Srbije je postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li vođenje postupka protiv okrivljenog zbog dela koje proizilazi iz istog životnog događaja predstavlja povredu načela ne bis in idem, a ti kriterijumi su: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija u prekršajnom postupku po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem) i 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Tačno je da su protiv istih okrivljenih (AA, BB i VV) povodom životnog događaja koji se odigrao u istom prostornom okviru dana 21.12.2011. godine u Vranju, započeti prekršajni postupci. Iz spisa predmeta i rešenja Prekršajnog suda u Vranju proizlazi da je prema svim okrivljenima obustavljen prekršajni postupak zbog zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, pri čemu su za okrivljenog AA i VV u rešenjima opisane radnje prekršaja, koje se samo delimično podudaraju sa radnjama izvršenja krivičnih dela za koja su pobijanom prvostepenom presudom oglašeni krivim, dok je za okrivljenog BB samo konstatovano da se obustavlja prekršajni postupak za prekršaj po Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu, bez opisa radnje prekršaja.

Krivično delo izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 2. Krivičnog zakonika, propisuje da će se kazniti odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Stavom 3.istog člana propisana je blaža kazna ukoliko je krivično delo učinjeno iz nehata.

Krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281. stav 1. KZ propisuje da će se kazniti lice odgovorno za projektovanje, rukovođenje ili izvođenje gradnje ili građevinskih radova, koje pri izvođenju tih radova ne postupi po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, dok je stavom 2. istog člana propisana blaža kazna za krivično delo ukoliko je učinjeno iz nehata.

Krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika je kvalifikovani oblik krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, kojim je propisana strožija kazna zatvora (od jedne do osam godina), ako je usled dela iz člana 280. stav 3, 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica.

Krivična dela koja su okrivljenima stavljena na teret iz člana 280.i 281. KZ, opisana u izreci pravnosnažne presude, sastoje se od nepostupanja po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu, suprotno odredbama članova 17.,18.,19., 20. (okr. AA) i 21. (okr. VV i okr. BB) Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova, a koje je dovelo do stvaranja neposredne opasnosti po život i zdravlje zaposlenih i posledično do smrti dva lica. Izrekom pravnosnažne presude su posebno opisane pojedinačne radnje svakog od trojice okrivljenih u konkretnoj situaciji na gradilištu, koje su bile suprotne i Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, Aktu o proceni rizika, Elaboratu o uređenju gradilišta, Zakonu o planiranju i izgradnji i drugim propisima. Ni jedana od ovih radnji, opisanih u izreci presude, nije sadržana u činjeničnom opisu prekršaja. Prema okrivljenima AA, BB i VV obustavljeni su prekršajni postupci, koji su započeti zbog neprimenjivanja mera zaštita na radu pri izvođenju građevinskih radova (okr.BB), zbog neobezbeđivanja periodičnih lekarskih pregleda sada pokojnih oštećenih zbog obavljanja poslova sa povećanim rizikom i neizdavanja sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu (okr.AA), kao i zbog toga što nije svakodnevno pratio i kotrolisao primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu (okr.VV), što predstavlja nepostupanje po odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Stoga obeležja krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim i prekršaja za koji su prijavljeni, nisu ista ni po radnji niti po posledici.

Takođe, nije ispunjen ni kriterijum dvostrukog vođenja postupka, jer su u konkretnom slučaju za okr. AA i okr.BB prekinuti prekršajni postupci rešenjem Prekršajnog suda u Vranju Odeljenje u Surdulici Pr 1940/13 od 30.05.2013. godine i Odeljenje u Vranju Pr 781/12 od 16.10.2013.godine, zbog vođenja krivičnog postupka protiv istih okrivljenih, do donošenja pravnosnažne sudske odluke u krivičnom postupku. Iz tog razloga prekršajni postupak nije ni vođen prema tim okrivljenima. Iako je u odnosu na okr. VV vođen prekršajni postupak, u konkretnom slučaju nisu izvedeni dokazi, niti je meritorno odlučeno o prekršaju, već je i u odnosu na njega, kao i u odnosu na okr. AA i okr.BB, prekršajni postupak obustavljen zbog zastarelosti.

Imajući u vidu sve navedeno, te citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju u odnosu na krivična dela za koja su okrivljeni AA, BB i VV oglašeni krivim, nisu ispunjeni kriterijumi koji bi doveli do zaključka da je u prekršajnom postupku presuđena stvar, jer opisana dela u odnosu na navedene prekršaje ne predstavljaju činjenično isti događaj, niti su vođena dva kaznena postupka protiv navedenih okrivljenih.

Stoga, su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda na štetu okrivljenih AA, BB i VV učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno da se radi o već pravnosnažno presuđenoj stvari.

U obrazloženju zahteva branilac okrivljenog BB, advokat Novica Zdravković ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali navedenu povredu obrazlaže time što iz činjeničnog stanja utvrđenog tokom postupka izvodi sopstvenu pravnu ocenu krivičnog dela, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog BB, advokat Novica Zdravković, zatim, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe činjenične navode, ponavlja žalbene razloge, te izvodi sopstvene zaključke u pogledu odgovornosti i krivice za navedni događaj i krivično delo za koje je osuđen okrivljeni BB, dajući sopstvenu analizu utvrđenog činjeničnog stanja, pozivanjem na odredbe Pravilnika, projekata i drugih propisa.

Polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac takođe ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja povreda nije propisana članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Pored toga, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog VV, advokat Stojadin Spasić, ističe da su razlozi dati u obrazloženju presude protivrečni izreci presude, da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni i u znatnoj meri protivrečni, s obzirom da u obrazloženju presude nije navedeno ko je od okrivljenih trebalo i šta da učini, odnosno ko je od okrivljenih učinio propust koji je doveo do stradanja radnika, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, branilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodeći da je izreka presude nerazumljiva. Branilac dalje iznosi sopstvenu analizu događaja, postupanja okrivljenog VV, ističe da je bilo neophodno da prilikom veštačenja bude veštak iz oblasti zaštite na radu, kao stručno lice, te daje sopstvenu ocenu nalaza i mišljenja veštaka. Dalje branilac ističe, da je sud morao utvrditi uzrično – posledičnu vezu, kao i utvrditi činjenicu ko je od okrivljenih učinio propust na gradilištu usled čega su nastradali radnici, a da su isti prošli obuku u skladu sa Aktom o proceni rizika.

Međutim, polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja povreda nije propisana članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, kao ni povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Vasić, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu odredaba člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, zatim izvodi sopstvene zaključke vezane za krivicu okrivljenog AA i primenu blanketnih normi, na koji način ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažno okončanom postupku, iznoseći svoje činjenične zaključke, a koji zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama.

Kako članom 485 stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao ni zbog povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Novice Zdravkovića i okrivljenog VV, advokata Stojadina Spasića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u stavu I izreke presude i zahteve odbio kao neosnovane, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića je odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić