.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1383/2022
22.12.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Aleksića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prijepolju K 251/18 od 03.06.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 597/22 od 12.10.2022. godine, u sednici veća održanoj 22.12.2022. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Aleksića, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prijepolju K 251/18 od 03.06.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 597/22 od 12.10.2022. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta,
na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku
OSLOBAĐA OD OPTUŽBE
Da je:
u noći ... 2017. godine, u selu ..., opština Prijepolje, u stanju uračunljivosti smanjene u bitnom stepenu usled alkoholisanosti, oštećenog BB iz ..., ostavio bez pomoći, u stanju i prilikama opasnim po život oštećenog koje je sam okrivljeni prouzrokovao, usled čega je nastupila smrt oštećenog sad pok. BB, tako što je prethodno u lokalu vlasništvo okrivljenog zajedno sa oštećenim pio alkoholna pića, a zatim su nastavili zajedno da piju rakiju u domaćinstvu VV, mesto ..., opština Prijepolje, u većim količinama, usled čega je oštećeni, sada pokojni BB doveden u stanje alkoholisanosti od 2,64 promila alkohola u krvi, usled čega nije mogao da govori, nije mogao samostalno da se kreće, pa ga je okrivljeni uz pomoć prisutnih trećih lica doveo do svog putničkog motornog vozila „Reno ...“ reg. oznaka ...“ i smestio na zadnje sedište – klupu vozila u ležeći položaj, tako da je oštećenog ostavio u položaju da je stopalima svojih nogu bio okrenut ka kliznim vratima sa desne strane vozila, ležeći celim bokom tela uz naslon zadnjeg sedišta i sa glavom koja je ležala na zadnjem sedištu okrenuta prema vozačevom sedištu, te potom seo za volan i krenuo vozilom u pravcu Prijepolja, makadamskim putem sa puno neravnina, rupa, nizbrdica, nevezavši prethodno pre pokretanja vozila i polaska oštećenog sigurnosnim pojasem na zadnjem sedištu, tako da ovaj bude u uspravnom položaju tela, niti postavivši suvozača GG da na zadnjem sedištu sedi uz telo oštećenog i na istog pazi, za koga se prethodno uverio da je zbog jake alkoholisanosti nemoćan da izvrši voljne pokrete u cilju svoje bezbednosti i očuvanja životnih funkcija i na drugi način ne obezbedivši da oštećeni na zadnjem sedištu tokom buduće vožnje po putu sa opisanim karakteristikama, a u opisanom stanju teške alkoholisanosti ne dospe telom i glavom u takav položaj u kome će biti znatno otežano ili onemogućeno disanje oštećenog, te upravljao vozilom po pomenutom putu makadamskom, punom neravnina, rupa, nizbrdica, svestan da takvim svojim napred opisanim radnjama i propustima je stvorio konkretnu opasnost po život oštećenog, koga je ostavio bespomoćnog u stanju i prilikama opasnim po život, koje stanje i prilike je sam okrivljeni prouzrokovao, na šta je i pristao ali olako držeći da do nastupanja smrti oštećenog neće doći, upravljao vozilom po putu napred opisanih karakteristika bez obaziranja u kakvom položaju je telo oštećenog, što nije učinio i nakon što je u jednom trenutku tokom upravljanja vozilom prednjim i zadnjim delom točkovima vozila, te time levim delom sleteo sa puta, pri čemu se vozilo zaustavilo pod nagibom na dole u levu stranu, gledano u pravcu kretanja vozila ostavivši oštećenog i dalje u opisanom stanju i prilikama opasnim po život oštećenog u vozilu samog i bespomoćnog, ne obazirući se na njega, svestan da takvim svojim gore opisanim radnjama i propustima je stvorio konkretnu opasnost po život oštećenog, koga je ostavio bespomoćnog u stanju i prilikama opasnim po život, koje stanje i prilike je okrivljeni sam prouzrokovao, na šta je pristao, ali olako držeći da do nastupanja smrti oštećenog neće doći, izašao iz vozila ne obazirući se na oštećenog sa potrebnom dužnom pažnjom, svo vreme koje su okrivljeni i svedok GG potom proveli napolju u pokušajima da svojom fizičkom snagom vrate vozilo na put, telefonskom pozivanju od strane okrivljenog, prvo jednog, pa potom i drugog lica da sa vozilom dođe na lice mesta i da vozilom izvuče njihovo vozilo na put i u obavljanju drugih telefonskih razgovora sa trećim licima, poput sa suprugom, da bi nakon znatnijeg proteka vremena u kome se nije obazirao na oštećenog i koje je proteklo pri preduzimanju navedenih radnji od strane okrivljenog u jednom trenutku po sopstvenom kazivanju okrivljeni potom uočio oštećenog bez znakova života u vozilu koji je usled gore opisanih radnji i propusta okrivljenog ostavljen bespomoćan u vozilu pod nagibom i tako doveden u stanje i prilike opasne po život, dospeo skliznuvši telom između već postojećeg nagiba u položaj da je gornjim delom tela zapao u uski prostor između zadnje klupe i prednjeg sedišta vozila sa glavom – licem na patosu, pri čemu je zadnji deo trupa i zadnjica bila uzdignuta uvis, kao najviše tačke u položaju tela, dakle time u položaj tela u kome je bilo znatno otežano i onemogućeno izvršenje disajnih pokreta oštećenog u stanju teške alkoholisanosti praćeno poremećajem svesti i motorike što je sve onemogućavalo samopomoć i promenu pozicije tela od strane oštećenog usled čega je došlo do udušenja to jest pozicione asfikcije uzrokovane položajem u kojem se telo oštećenog nalazilo i usled udušenja prestanka funkcija vitalnih organa i nastupanja smrti oštećenog u vremenskom intervalu od oko 3 minuta najmanje do – manje od 10 minuta najviše, posmatrano od vremena dospevanja njegovog tela u opisani položaj, a bio je svestan da postupajući na prednji način može učiniti delo i da može nastupiti smrt sada pokojnog BB, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti,
-čime bi izvršio krivično delo izlaganje opasnosti iz člana 125. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika
Oštećene DD, ĐĐ, EE i ŽŽ se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuju na parnicu shodno odredbi člana 258. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku.
Troškovi krivičnog postupka shodno odredbi člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku padaju na teret budžetskih sredstava suda.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prijepolju K 251/18 od 03.06.2022. godine, okrivljeni AA, stavom prvim, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela izlaganje opasnosti iz člana 125. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen „na ublaženu“ kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci za koju je određeno da će je izdržavati na način propisan članom 45. stav 3. KZ, bez napuštanja prostorija u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućene na parnicu, dok je okrivljeni obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da snosi druge troškove krivičnog postupka o čijoj visini će biti doneto posebno rešenje. Stavom drugim, iste presude, okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 597/22 od 12.10.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe OJT u Prijepolju, preinačena je presuda Osnovnog suda u Prijepolju K 251/18 od 03.06.2022. godine, u osuđujućem delu, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA za krivično delo izlaganje opasnosti iz člana 125. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, za koju je određeno da će je izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a koje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odreditit da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba javnog tužioca u preostalom delu, kao i žalba branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Aleksić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo za koje je osuđen.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Aleksića, je osnovan.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog AA, osnovano ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela izlaganje opasnosti iz člana 125. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, iako u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude, nema zakonskih obeležja tog, niti bilo kog drugog krivičnog dela.
Krivično delo izlaganje opasnosti iz člana 125. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje drugo lice ostavi bez pomoći u stanju ili prilikama opasnim za život ili zdravlje koje je sam prouzrokovao. Stavom 3. istog člana propisano je da, ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt ostavljenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1.) sastoji se u ostavljanju nekog lica bez pomoći u stanju ili prilikama koje su opasne za njegov život ili zdravlje, dok prouzrokovanje opasnosti od strane samog učinioca ima karakter bitnog obeležja ovog krivičnog dela.
U konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude nije navedeno kojom aktivnošću je okrivljeni prouzrokovao konkretnu opasnost. Prema izreci prvostepene presude okrivljeni je “ zajedno sa oštećenim pio alkoholna pića, a zatim su nastavili zajedno da piju rakiju ....u većim količinama, usled čega je oštećeni doveden u stanje alkoholisanosti od 2,64 promila alkohola u krvi, usled čega nije mogao da govori, nije mogao samostalno da se kreće, pa ga je okrivljeni uz pomoć prisutnih trećih lica doveo do svog putničkog motornog vozila....i smestio na zadnju klupu..., za koga se prethodno uverio da je zbog jake alkoholisanosti nemoćan da izvrši voljne pokrete u cilju svoje bezbednosti i očuvanja života.
Činjenica je da je oštećeni bio pod dejstvom alkohola, ali u izreci nije ni navedeno da ga je okrivljeni doveo u stanje alkoholisanosti svojim činjenjem. Takođe, činjenica da je okrivljeni stavio u vozilo oštećenog koji je u alkoholisanom stanju i u koje je sam sebe doveo, ne predstavlja stvaranje opasnosti. Prema tome, položaj u kojem se oštećeni našao nakon što je auto, u kome je on bio, skliznuo sa puta levim točkovima, se ne može staviti u odgovornost okrivljenog da ga je prouzrokovao, niti se u tom smislu može označiti bilo koji oblik svesti u odnosu na stanje bespomoćnosti oštećenog koje je navedeno u izreci presude. Takođe, dalje postupanje okrivljenog, izlazak iz auta, pokušaji da svojom fizičkom snagom vrati vozilo na put, telefonski pozivi u pomoć, traženje pomoći, za koje vreme se okrivljeni nije udaljavao od automobila, ne predstavlja izlaganje opasnosti, jer osim pozivanja pomoći, koja je opisana u izreci presude, okrivljeni nije učinio ni jednu radnju, niti propust koja bi značio stvaranje ili dovođenje u opasnost oštećenog koji se za to vreme nalazio u automobilu. Okrivljeni je, prema izreci, učinio ono što je, s obzirom na konkretne okolnosti i njegova lična svojstva, bilo moguće.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog, kako su opisane u optužnom aktu, a za koje je izrekom pravnosnažne presude okrivljeni oglašen krivim, nedostaje opis radnje krivičnog dela izlaganje opasnosti iz člana 125. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo. Stoga je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju povredu zakona drugostepeni sud nije otklonio, već je prvostepenu presudu delimično preinačio u pogledu odluke o kazni, dok je u nepreinačenom delu potvrdio, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Aleksića, osnovan, preinačio pobijane presude tako što je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA, oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo izlaganje opasnosti iz člana 125. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te uputio oštećene radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva na parnicu, u smislu člana 258. stav 3. ZKP i odlučio da troškovi krivičnog postupka u smislu člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 258. stav 3. ZKP i 265. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Maša Denić, s.r. Biljana Sinanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
