Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da krivično delo iz člana 219a stav 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, zapravo i nije krivično delo, iz razloga što je navedeno delo kažnjivo delo po Zakonu o planiranju i izgradnji propisano sa istovetnim zakonskim opisom kao prekršaj za koji je predviđena novčana kazna navedena u članu 208a, a čime je povređen krivični zakon u smislu člana 439. tačka 1) ZKP u vezi primene blažeg zakona (član 5. KZ). U svom zahtevu, branilac se poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 615/2019 od 03.07.2019. godine.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, a za koje delo će se kazniti zatvorom od 6 (šest) meseci do 5 (pet) godina i novčanom kaznom.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnje okrivljenog u vreme i na mestu bliže označenom u presudi, koji je u svojstvu investitora bez prethodno pribavljene građevinske dozvole investirao radove na izgradnji stambenog – vikend objekta dimenzija osnove 4,30 h 12,00 m h 0,8 m h 4,0 m spratnosti PR+POT, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog (svesti i volje) za izvršenje krivičnog dela koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Iz navedenih razloga neosnovano se podnetim zahtevom branioca okrivljenog ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da se u radnjama okrivljenog stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 219a stav 2. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Prema odredbi člana 423. tačka 1) ZKP presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe sud će izreći ako delo za koje je optužen nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a u stavu 2. istog člana da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određenog zakonom.

Protivpravnost kao konstitutivno obeležje opšteg pojma krivičnog dela iz člana 14. stav 1. KZ, isključuju delo malog značaja (član 18. KZ), nužna odbrana (član 19. KZ) i krajnja nužda (član 20. KZ), dok krivicu, koja je takođe obeležje opšteg pojma krivičnog dela, isključuju neuračunljivost (član 23. KZ), neotklonjiva stvarna zabluda (član 28. KZ) i neotklonjiva pravna zabluda (član 29. KZ).

Shodno navedenom, sud oslobađajuću presudu, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, donosi kada krivično delo za koje je okrivljeni optužen ne sadrži sva obeležja tog krivičnog dela određena zakonom, kao i kada je, iako postoje sva zakonska obeležja krivičnog dela, isključena protivpravnost ili krivica, a nema uslova za primenu mere bezbednosti. Činjenica da su iste protivpravne radnje predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 208a stav 2. kao prekršaj, kao i u članu 219a stav 2. Krivičnog zakonika, ne obavezuje sud da okrivljenog oslobodi od optužbe, kada u njegovim radnjama stoje sva obeležja krivičnog dela, kao u konkretnom slučaju.

Inkriminacija istih radnji kao prekršaja ne isključuje krivičnu odgovornost za krivično delo, te nema mesta primeni blažeg zakona, u smislu navoda zahteva. Postojanje prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, ne isključuje postojanje krivičnog dela, pa ukoliko se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP. Pitanje činjeničnog identiteta prekršaja i krivičnog dela može biti samo od značaja za ocenu da li je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, a ne i ocenu primene povoljnijeg zakona, pri čemu u konkretnoj situaciji nije ni vođen prekršajni postupak protiv okrivljenog.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je, u konkretnom slučaju, pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika, te shodno tome u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe nije primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno nije učinjena ni povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, a imajući u vidu napred navedneo, kao i sudsku praksu ovog suda u većem broju predmeta, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 615/2019 od 03.07.2019. godine, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić