Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-528/2022 od 13.09.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ivana Mirkovića, advokata Ivana Čvrkića i presuda Višeg suda u Čačku K. br. 6/22 od 10.05.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ivana Mirkovića, advokat Ivan Čvrkić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Osnovano se po oceni Vrhovnog kasacionog suda podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata Ivana Čvrkića, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda ova povreda zakona učinjena na štetu okrivljenog, jer je u pogledu krivično-pravnih radnji koje su predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, kada su iste pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u realnom sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Naime, odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da delo čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 246a stav 1. Krivinog zakonika, propisano je da ovo delo čini onaj ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 60. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.

Imajući u vidu da je javni tužilac ostao kod prvobitne optužnice, a da je sud zatim u pravnosnažnoj presudi okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela sa različitim obeležjima, dolazi se do zaključka da bi u ovom slučaju izuzetno trebalo primeniti pravni institut inkluzije kao oblika prividnog sticaja.

Naime, okolnosti slučaja su takve da je okrivljeni inkriminisane radnje dva krivična dela izvršio gotovo istovremeno na istom mestu, da je jedan deo opojne droge istovrsna droga-amfetamin u navedenim količinama, pa su očigledno ostvarena dva zakonska opisa navedenih krivičnih dela. Međutim, posmatrajući krivično- pravni događaj u celini, može se zaključiti, da bi u konkretnom slučaju primena samo jednog zakonskog propisa jedino imala smisla, jer se druga inkriminisana radnja ukazuje kao manje značajna, sporedna, kao nešto što se može zanemariti u toj konkretnoj situaciji.

Ova pravna ocena ne bi trebalo da bude pravilo već se dva inkriminisana događaja-volja i delatnost okrivljenog („kriminalna količina“) moraju posmatrati i upoređivatti samo u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom odredaba člana 4, 42, 45. i 54. KZ okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, pri čemu je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela i sve okolnosti iz člana 54. KZ, koje su pravilno utvrđene u redovnom postupku, a koja kazna je po oceni ovog suda srazmerna stepenu krivice okrivljenog Ivana Mirkovića i istom će se u svemu postići svrha kažnjavanja predviđena članom 42. KZ u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sancija iz člana 4. KZ, kako sa stanovišta individualne, tako i generalne prevencije.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac je takođe naveo da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja se ogleda u tome što su pobijane presude zasnovane na iskazu okrivljenog AA datom na zapisniku KU br. 494/21 pred ovlašćenim službenim licima PU Čačak, dana 26.05.2021. godine, gde je tada okrivljeni u prisustvu branioca po službenoj dužnosti naveo da mu je paket sa opojnom drogom Amfetamin prodao okrivljeni Ivan Mirković, pri čemu je radnja saslušanja preduzeta na nezakonit način, jer se okrivljeni AA nije shodno članu 85. stav 3. ZKP izričito izjasnio da li će uzeti branioca po svom izboru, već mu je dodeljen branilac po službenoj dužnosti advokat Ognjen Slavković.

Ovakve navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da u zapisniku o saslušanju okrivljenog AA, sačinjenom pred ovlašćenim službenim licima PU Čačak KU 494/21 od 26.05.2021. godine, nije konstatovano upozorenje okrivljenom i njegova izjava da li će uzeti branioca po svom izboru u smislu člana 85. stav 3. ZKP, što podrazumeva njegovo izričito izjašnjenje u pogledu prava na angažovanje branioca.

Međutim, po nalaženju ovoga suda, to po automatizmu ne znači da upozorenje organa postupka u konkretnom slučaju i izjašnjenje okrivljenog ne ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, ukoliko na zapisniku o saslušanju okrivljenog izričito nije navedeno da se radi o upozorenju i izjavi okrivljenog u smislu navedene zakonske odredbe.

Stoga, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, izričito nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog, s pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava iznetom u presudi u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine (broj predstavke 21388/15) pravičnost krivičnog postupka nije ugrožena ukoliko ne postoje relevantni i dovoljni razlozi za nadjačanje ili ometanje želje okrivljenog u pogledu njegovog izbora pravnog zastupanja. Stoga se, po nalaženju tog suda, bez obzira na činjenicu što u zapisniku o saslušanju okrivljenog nema izričite izjave okrivljenog o tome da li je želeo da angažuje zastupnika lično ili je umesto toga bio voljan da prihvati advokata imenovanog od strane države, smatra da je okrivljeni jasno prihvatio postavljenog branioca o čemu svedoči njegova saradnja sa tim advokatom, spremnost da da izjavu u njegovom prisustvu i odsustvu bilo kakvih primedbi, i da sledstveno iznetom okrivljeni nije bio ograničen u svom slobodnom izboru branioca.

U konkretnom slučaju okrivljeni AA je pre davanja iskaza u predistražnom postupku, od strane ovlašćenih službenih lica policije poučen o pravima iz člana 68. ZKP, a između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, što podrazumeva mogućnost da uzme branioca po svom izboru, ili, ukoliko ga ne izabere da se brani uz pomoć branioca po službenoj dužnosti, pa se okrivljeni izričito izjasnio da je razumeo koje mu se radnje stavljaju na teret nakon čega mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti, advokatom Ognjenom Slavkovićem, sa čim se okrivljeni saglasio, a potom je i izneo svoju odbranu i zapisnik o saslušanju potpisao bez primedbi.

Po oceni ovog suda, iako okrivljeni nije izričito upozoren u smislu člana 85. stav 3. ZKP, kako se to i ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ivana Čvrkića, isti je, nakon što su mu predočena prava i postavljen branilac po službenoj dužnosti, izjavio da pristaje da da iskaz u prisustvu branioca, sa istim obavio poverljiv razgovor i nakon toga izneo odbranu i na zapisnik nisu imali primedbe, iz čega proizilazi jasna odluka okrivljenog da ne želi da angažuje branioca.

Naime, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo pravno shvatanje prema kome zapisnik o saslušanju osumnjičenog (u razmatranoj situaciji sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP), ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP, presuda ne može zasnivati i da stoga, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP.

Kako je u konkretnom slučaju ocenjeno da upozorenje okrivljenom i njegovo izjašnjenje o braniocu ispunjavaju standard propisan članom 85. stav 3. ZKP, to navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić