Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1401/2022
02.02.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović, Milene Rašić i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Predraga Jovanovića i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Jovanovića, advokata Mihaila Zečevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K 19/22 od 14.09.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 660/22 od 25.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2023. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Jovanovića, advokata Mihaila Zečevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K 19/22 od 14.09.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 660/22 od 25.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kraljevu K 19/22 od 14.09.2022. godine, okrivljeni Predrag Jovanović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu je okrivljenom uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2022. godine do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi. Istom presudom okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je primenom članova 58. stav 1. KZ i 246a stav 3. KZ oslobođena od kazne.
Na osnovu odredbe člana 87. KZ, okrivljenom Predragu Jovanoviću je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta taksativno navedenih u izreci prvostepene presude, a okrivljenoj AA je na osnovu člana 246a stav 5. KZ trajno oduzeta supstanca proglašena za opojnu drogu navedena u izreci presude.
Istom presudom, okrivljeni su obavezani da sudu plate na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara i troškove krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava VJT u Kraljevu i to okr. Predrag Jovanović u iznosu od 43.328,00 dinara, a okr. AA u iznosu od 15.900,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 660/22 od 25.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Predraga Jovanovića, a prvostepena presuda je potvrđena.
Branilac okrivljenog Predraga Jovanovića, advokat Mihailo Zečević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane pravnosnažne presude.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonite dokaze označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija kao i zapisnik o prepoznavanju lica.
U podnetom zahtevu, branilac navodi da pretres stana nije izvršen u skladu sa odredbom člana 160. ZKP, jer policijski službenici nisu o izvršenom pretresu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak, na koji način je osim bitne povrede odredaba krivičnog postupka povređeno i pravo na nepovredivost stana zajemčeno odredbom člana 40. Ustava.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, su neosnovani.
Prema stanju u spisima predmeta, pretresanje stana na adresi ... broj .. u ..., izvršeno je po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu Kpp Pov 1 22/22 od 24.05.2022. godine, u cilju pronalaska tragova, odnosno predmeta važnih za krivični postupak, a koji potiču iz krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, kako je konstatovano u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija - Direkcije policije PU za grad Kraljevo od 24.05.2022.godine.
Naredba je pre početka pretresa predata okrivljenom Predragu Jovanoviću uz poziv da dobrovoljno preda predmete koji se traže i isti je poučen da ima pravo da uzme advokata koji može prisustvovati pretresanju, ali okrivljeni to nije zahtevao. Pored toga, pretresanju stana su prisustvovala dva punoletna građana - BB i VV, što je konstatovano u zapisniku koji su potpisali okrivljeni, kao držalac stana, svedoci pretresanja i ovlašćeno službeno lice.
Odredbom člana 156. stav 1. ZKP propisano je da se posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poziva da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže. Stavom 2. je propisano da će se držalac ili lice iz stava 1. ovog člana poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju. Stavom 4. je propisano da će se držalac stana i drugih prostorija pozvati da prisustvuje pretresanju, dok je stavom 7. propisano da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika.
Odredbom člana 157. stav 4. ZKP propisano je da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni. Istom odredbom je propisano i da se u zapisnik unose primedbe prisutnih lica, a zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica, dok se o oduzetim predmetima sačinjava potvrda koja će se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete.
Prema tome, pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno je u svemu u skladu sa odredbama članova 156. - 157. ZKP i nakon pretresanja stana sačinjena je i potvrda o privremeno oduzetim predmetima pronađenim prilikom pretresanja, što navedeni zapisnik o pretresanju čini zakonitim dokazom, kao i sve druge dokaze proizašle iz ove radnje.
Pri tome, činjenica na kojoj se insistira u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da u konkretnom slučaju policijski službenici nisu o izvršenom pretresu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak, nije od bitnog uticaja, s obzirom da se navedena dužnost službenih lica policije prevashodno odnosi na pretresanje stana i drugih prostorija bez naredbe suda, u smislu odredbe člana 160. ZKP, dok je u konkretnom slučaju navedeni zapisnik priložen uz krivičnu prijavu i dostavljen javnom tužiocu, te su navedeni navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.
Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u okviru bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, ističe zapisnik o izvršenoj radnji prepoznavanja kao nezakonit dokaz. Branilac ukazuje da je navedena radnja prepoznavanja preduzeta skoro tri meseca nakon navodno izvršene prodaje opojne droge od strane okrivljenog Predraga Jovanovića, a u međuvremenu je okrivljena AA viđala okr. Predraga Jovanovića i postojala je mogućnost uticaja na nju.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.
Dokazna radnja prepoznavanje lica – okrivljenog Predraga Jovanovića od strane okrivljene AA, obavljena je dana 25.05.2022. godine, u prostorijama PU Kraljevo gde je doveden je Predrag Jovanović, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Ovoj dokaznoj radnji izvršenoj u prostorijama PU Kraljevo prisustvovali su zamenik javnog tužioca i policijski službenik OKP PU Kraljevo, a pre samog prepoznavanja, okr. AA je opisala lice od koga je nabavila opojnu drogu, te je zatim, među pet lica koja su poređana u prostoriji, okr. AA sa sigurnošću od 100% prepoznala Predraga Jovanovića kao lice od koga je kritičnom prilikom kupila opojnu drogu. Navedni zapisnik pod brojem Ku 442/22 od 25.05.2022. godine u kome je konstatovano sve navedeno.je potpisan od zamenika VJT u Kraljevu, okr. AA i policijskih službenika PU Kraljevo.
Odredbom člana 90. stav 1. ZKP propisano je da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao.
Prema tome dokazna radnja prepoznavanja lica je izvršena u skladu sa odredbama ZKP, a zapisnik o toj radnji sadrži sve podatke o zakonito sprovedenoj dokaznoj radnji.
Pri tome, vremenski razmak između izvršenja krivičnog dela i prepoznavanja nije od uticaja na zakonitost navedene radnje, imajući u vidu da Zakonik o krivičnom postupku ne propisuje zakonski rok u kome se vrši prepoznavanje, te, suprotno navodima branioca, vreme obavljanja te radnje ne čini radnju prepoznavanja nezakonitom.
Stoga su i u ovom delu neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede odrdbe čl. 438 st 2 tač.1 ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da sud nije dao jasne razloge o odlučnim činjenicama i da su dati razlozi u suprotnosti sa izvedenim dokazima. Branilac osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova u pogledu postojanja dokaza da je okrivljeni izvršio navedeno krivično delo, osporava ocenu odbrane okrivljene AA, te daje sopstvenu ocenu odbrana okrivljenih, što je sve stvar ocene dokaza koja spada u domen utvrđivanja činjeničnog stanja. Osim toga, branilac u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i izvodi sopstvene zaključke da je u konkretnoj situaciji izostalo veštačenje okrivljene od strane veštaka neuropsihijatra, koje je tokom postupka trebalo da odredi sud, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP. Kako navedene povrede, kao ni povreda zakona iz člana 16. stav 1. ZKP, koju branilac takođe ističe, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu tih navoda nije upuštao.
Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Jovanovića, advokata Mihaila Zečevića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Biljana Sinanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić