.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7763/2021
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Vlada Republike Srbije – Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3540/21 od 05.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3540/21 od 05.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3540/21 od 05.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P1 7/17 od 13.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje Vlade Republike Srbije o imenovanju direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije 24 br. 119-13746/2014 od 30.10.2014. godine, kojim je imenovana BB za direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije na pet godina. Stavom drugim izreke iste presude, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da imenuje tužioca za direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, te da ukoliko tužena ne postupi po ovoj presudi u parcionom roku, da ista ima služiti kao rešenje o imenovanju AA za direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije na pet godina. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 73.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3540/21 od 05.07.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P1 7/17 od 13.11.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena metarijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom tužioca se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po revizji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, revizijom tužioca se ukazuje da se ne može dati prednost Poslovniku o radu tuženog u odnosu na Zakon o javnim agencijama, koji je u konkretnom slučaju morao biti primenjen. Međutim, nižestepeni sudovi su, suprotno ovakvim revizijskim navodima primenili odredbe članova 22, 24, 25. i 27. Zakona o javnim agencijama, te su u smislu člana 27. stav 2. tog Zakona primenili akt o osnivanju javne agencije, u konkretnom slučaju Poslovnika o radu Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije gde nisu propisana posebna pravila o merilima stručne osposobljenosti kandidata prilikom sprovođenja javnog konkursa, iz čega proizlazi da ocena stručnosti i osposobljenosti kandidata podleže diskrecionoj oceni članova Upravnog odbora.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora, u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 16.12.2014. godine. Kao vrednost predmeta spora u tužbi označen je iznos od 10.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na poništaj rešenja Vlade Republike Srbije o imenovanju direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
