Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12755/2022
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca Privrednog društva za proizvodnju i promet ''Preslap'' d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Đura Uglješin, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 1420/22 od 12.07.2022. godine, u sednici održanoj 09.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 1420/22 od 12.07.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 1420/22 od 12.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu P 458/22 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinut je u celosti platni nalog tog suda P 458/22 od 28.03.3022. godine. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca u ovoj pravnoj stvari.
Viši sud u Pančevu je rešenjem Gž 1420/22 od 12.07.2022. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Pančevu P 458/22 od 09.06.2022. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Rešenjem drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužba tužioca je odbačena jer on, u roku koji mu je sud ostavio, nije ispravio tužbu označavanjem tačne adrese tuženog, na osnovu odredbe člana 101., u vezi člana 192.i 98. Zakona o parničnom postupku, pa sud nije bio u mogućnosti da postupi po njegovoj tužbi. Revizijski razlozi revidenta odnose se na bitne povrede odredaba parničnog postupka i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije koja se može da izjavi samo zbog pograšne primene materijalnog prava, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2.tačka 5., u vezi člana 420. stav 2. i 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. iste zakonske odredbe, propisano je da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 24.03.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 27.405,00 dinara.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanim rešenjem drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan odbijena žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje doneto u sporu male vrednosti, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. Zakona o parničnom postupku).
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić