Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Cvijović, advokat iz ..., protiv tuženog „Beogradmontaža“ AD iz Beograda, čiji su punomoćnici advokati iz Advokatskog ortačkog društva „Dražić, Beatović i Stojić“ iz Beograda, radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 526/21 od 03.12.2021. godine, na sednici održanoj 17.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja, Višeg suda u Beogradu Gž1 526/21 od 03.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Drugi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P1 92/2016 od 12.01.2017. godine, odbacio je kao nedozvoljenu tužbu tužioca protiv tuženog.

Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž1 526/21 od 03.12.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 92/2016 od 12.01.2017. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. i 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je kao protivtužba podneta 28.11.2014. godine, da bi po naredbi postupajućeg sudije od 05.12.2014. godine bila izdvojena iz spisa predmeta P 38965/13 i zavedena u posebnom predmetu (Službena beleška Drugog osnovnog suda u Beogradu od 11.12.2014. godine). U protivtužbi, odnosno tužbi i tokom prvostepenog postupka nije označena, niti utvrđena vrednost predmeta spora, niti je određena i naplaćena sudska taksa na tužbu i odluku.

Tužbenim zahtevom od 28.11.2014. godine je predloženo da se obaveže tuženi da sprovede postupak radi dodele stana broj .. u ulici ... broj .. u Beogradu i donese akt o dodeli stana (sada tužiocu) na korišćenje po osnovu zakupa na neodređeno vreme i da ukoliko ne donese takav akt u ostavljenom roku, tužiocu prizna pravo zakupa na predmetnom stanu na neodređeno vreme. Tužilac je u podnesku od 05.09.2016. godine, predložio da se obaveže tuženi da na stanu u društvenoj svojini izgrađenom sredstvima Fonda solidarnosti, koji se nalazi u ulici ... u Beogradu, površine 55,30 m2, po strukturi trosoban, konstituiše pravo trajnog zakupa u korist tužioca i isti preda na stanovanje po tom osnovu.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP je propisano da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 ... 95/18) je propisano da, ako se po odredbama člana 21. – 27. ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Prema tome, kako je u ovoj parnici predmet tužbenog zahteva obavezivanje tuženog da sprovede postupak dodele stana tužiocu u zakup na neodređeno vreme, to se ne radi o parnici iz radnog odnosa u sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 441. ZPP.

Pored toga, kako u ovoj parnici iz radnog odnosa nije označena vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, to se kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 15.000,00 dinara, propisan odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama, koji ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena, ni na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. i 420. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić