Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog advokati Rešad Plojović i Demir Crnovršanin, u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog i preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi optužbe, ili da navedene presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenog AA, u podnetom zahtevu najpre ističu da se pobijana presuda zasniva na nezakonitom dokazu i kao nezakonit dokaz označavaju iskaz svedoka BB, dat pred OJT, kojem saslušanju okrivljeni nije prisustvovao, niti je o navedenom saslušanju obavešten, a da u spisima predmeta i ne postoji dokaz da je okrivljenom upućen poziv za saslušanje. Prema stavu odbrane, izjava svedoka – oštećenog se može ceniti samo u delu u kome je data na glavnom pretresu, a s tim u vezi se i navedeni dokaz ima smatrati nezakonitim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Stoji činjenica da okrivljeni nije bio obavešten u smislu člana 300. stav 1. ZKP da će svedok BB biti ispitana pred OJT, čijem saslušanju nije ni prisustvovao, ali je, a što se utvrđuje iz spisa predmeta, svedok BB kasnije ispitana na održanom glavnom pretresu od 28.04.2022. godine. Iz zapisnika o glavnom pretresu, gde je navedenog datuma bila ispitana u prisustvu branioca, utvrđuje se da su na glavnom pretresu bili prisutni OJT, kao i okrivljeni AA u prisustvu svog branioca, koji je istom prilikom prigovorio iskazu svedoka, što dalje ukazuje da je sud braniocu i okrivljenom pružio mogućnost da ispituje svedoka BB, a što proizilazi iz sadržine predmetnog zapisnika. Pri tome, branilac okrivljenog na zapisniku o glavnom pretresu nije stavio nijednu primedbu u vezi sa okolnostima pod kojima je svedokinja ispitivana, što je utvrđeno iz spisa predmeta.

Imajući u vidu sve napred navedeno, navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Branioci okrivljenog AA, advokati Rešad Plojović i Demir Crnovršanin, u podnetom zahtevu, ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, učinjenu na štetu okrivljenog u pobijanoj presudi Višeg suda u Užicu Kž1 102/22 od 23.06.2022. godine, kojom je u pogledu pravne ocene dela preinačena presuda Osnovnog suda u Užicu K 426/21 od 28.04.2022. godine, jer radnja za koju je okrivljeni osuđen, nije krivično delo. Prema stavu odbrane, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 182. stav 1. KZ je data samo okvirno, a da bi do njenog ostvarenja došlo moraju se ostvariti i bitna obeležja bića krivičnog dela na koje taj član upućuje – u konkretnom slučaju, to je krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, pri čemu, a u odnosu na preduzete radnje okrivljenog, nisu ostvarena bitna obeležja krivičnog dela iz člana 178. stav 1. KZ - prinuda i obljuba ili sa njom izjednačen čin. Takođe, branioci okrivljenog ukazuju da radnja koja se stavlja na teret okrivljenom ne čini krivično delo iz člana 182. stav 1. KZ, jer radnje dodirivanja polnog organa okrivljenog i stenjanje i tome slično, izlaze iz sfere „drugih polnih radnji“, jer nisu preduzete na telu žrtve.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 182. stav 1. KZ propisano je da ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, člana 179. stav 1. i člana 181. stav 1. i 2. ovog zakonika, izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 178. stav 1. KZ propisano je da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni oglašen krivim i to kako objektivna obeležja, koja se odnose na samu radnju izvršenja koja se sastoji u tome da je okrivljeni kritičnom prilikom upotrebom sile protiv volje maloletnog oštećenog VV nad maloletnim oštećenim izvršio nedozvoljene polne radnje radi zadovoljenja svog polnog nagona i više puta maloletnog oštećenog dodirivao preko farmerki u predelu polnog organa i nakon što mu je maloletni oštećeni rekao „nemojte to raditi“, prinudom, primenom sile, a protiv volje maloletnog oštećenog, takođe istog naterao da ga dodiruje u predelu njegovog polnog organa, a sve na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, tako i ona obeležja krivičnog dela koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, a odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela.

U vezi sa navodima zahteva branilaca okrivljenog da nema bitnih elemenata krivičnog dela iz člana 182. stav 1. KZ u vezi člana 178. stav 1. KZ, jer u odnosu na preduzete radnje okrivljenog, nisu ostvarena bitna obeležja krivičnog dela iz člana 178. stav 1. KZ - prinuda i obljuba ili sa njom izjednačen čin, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su i ti navodi neosnovani.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani dva, stav sedam i na strani tri stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Ostalim navodima zahteva, kojima se obrazlaže povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog suštinski osporavaju utvrđeno činjenično stanje i činjenične zaključke suda u vezi izvršenja predmetnog krivičnog dela, iznošenjem sopstvenog viđenja predmetnog događaja, koje se razlikuje od onog opisanog u izreci pravnosnažne presude. Branioci okrivljenog pri tome ukazuju da činjenice koje se tiču bitnih obeležja krivičnog dela iz člana 178. stav 1. KZ – prinuda ili obljuba ili sa njom izjednačen čin, nisu dokazane, niti se jasno definišu u izreci prvostepene presude. S tim u vezi se navodi da u radnjama okrivljenog nije bilo elemenata sile, jer nigde nije naznačeno da li je maloletni oštećeni u tom trenutku pružao otpor ili ne i da li je taj otpor bio savladan od strane okrivljenog. Na opisan način, po stavu ovog suda, branioci okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede krivičnog zakona iz člana 440. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branioci okrivljenog ukazuju na otežavajuće okolnosti, za koje smatraju da su pogrešno ocenjene i na tome zasnivaju svoj stav da je pogrešno primenjen član 55. KZ, ukazujući zapravo na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Pored iznetog, branioci okrivljenog označavaju i obrazlažu i povrede zakona iz člana 511. stav 1. i člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP.

Međutim, pogrešeno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 511. stav 1., člana 68. stav 1. tačka 10) i člana 441. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić