U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik stambeno-poslovnog objekta na katastarskoj parceli broj .. KO Čajetina pri čijoj izgradnji je odstupljeno od građevinske dozvole. Tužilac je 02.02.2011. godine sa Opštinskom upravom Čejetina zaključio ugovor o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta zbog ozakonjenja dela navedenog objekta. Platio je naknadu za ozakonjenje dela objekta (suteren, prizemlje i sprat) u iznosu od 10.977.155,00 dinara. Nakon toga, 05.12.2011. godine, izdato je rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli za navedeni deo objekta.

Tužilac je 28.01.2014. godine podneo zahtev za ozakonjenje preostalog dela objekta. U decembru 2015. godine tužena je poslala tužiocu obaveštenje da su ispunjeni uslovi za ozakonjenje tog dela objekta uz plaćanje naknade u iznosu od 5.412.131,00 dinara koja je obračunata na osnovu Odluke o mogućnosti ozakonjenja komercijalnih i stambeno – poslovnih objekata namenjenih tržištu i Odluke o izmeni i dopuni navedene odluke. Tužilac je 30.03.2016. godine uplatio taksu propisanu odredbom člana 33. Zakona o ozakonjenju objekata u iznosu od 250.000,00 dinara. Rešenjem tužene od 05.07.2018. godine odbačen je kao neuredan tužiočev zahtev za ozakonjenje dela objekta jer tužilac nije dostavio dokaz da je uplatio i troškove naknade za uvećano opterećenje komunalne infrastrukture. Rešenjem Opštinske uprave Čajetina od 05.04.2019. godine, po žalbi tužioca, poništeno je rešenje tužene od 05.07.2018. godine.

JKP Vodovod Zlatibor iz Čajetine je 18.03.2019. godine celu stambeno- poslovnu zgradu koja je u svojini tužioca isključio sa javne komunalne mreže, skinuo vodomer i u potpunosti obustavio snabdevanje vodom. EPS Distribucija DOO Beograd je 26.03.2019. godine isključio sa elektromreže navedeni objekat. Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I 154/19 od 29.03.2019. godine usvojena je privremena mera vlasnika stanova u navedenom objektu i naloženo JKP Vodovod Zlatibor da poveriocima omogući nesmetano korišćenje vode.

Zbog navedenih događaja tužilac je sa Opštinskom upravom Čajetina 04.04.2019. godine zaključio ugovor o troškovima uvećanog opterećenja korišćenja komunalne infrastrukture zbog ozakonjenja objekta. Predmet ozakonjenja po ovom ugovoru je deo objekta ukupne površine 429,36 m2. Tužilac je obavezan da na ime troškova za uvećano opterećenje korišćenja komunalne infrastrukture u postupku ozakonjenja dela objekta plati iznos od 5.352.954,00 dinara. Dana 05.04.2019. godine tužilac je platio navedeni iznos tuženoj. Tužena je 05.04.2019. godine donela rešenje o ozakonjenju stambeno-poslovnog objekta tužioca. Tužilac se odrekao prava na izjavljivanje žalbe i tada je izdat nalog za ponovno priključenje struje u objektu.

Odlukom Ustavnog suda Uo 266/16 od 30.01.2020. godine utvrđeno je da odredbe članova 4. i 5. Odluke o mogućnosti ozakonjenja komercijalnih i stambeno – poslovnih objekata namenjenih tržištu („Službeni list Opštine Čajetina“, br. 1/15...12/17) i člana 1. Odluke o izmeni i dopuni navedene odluke nisu u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom o ozakonjenju objekata.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, kako je tek nakon zaključenja predmetnog ugovora utvrđeno da su odluke tužene na osnovu kojih je ugovor zaključen neustavne, ugovor ne može biti ništav iz razloga neustavnosti tih odluka. Međutim, tužbeni zahtev je usvojen primenom članova 103, 104. i 210. ZOO jer je zaključenje predmetnog ugovora suprotno članu 33. Zakona o ozakonjenju objekata, pri čemu je tužilac prinuđen na zaključenje ugovora isključenjem struje i vode ne samo u delu objekta koji je bio predmet ozakonjenja, već i u delu objekta za koji je ranije dobio upotrebnu dozvolu.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Članom 33. Zakona o ozakonjenju objekata propisan je iznos taksi za ozakonjenje, a jedinicama lokalne samouprave nije ostavljena mogućnost da vrše naplatu taksi u višem iznosu, niti da svojim odlukama propisuju obavezu plaćanja drugih taksi pored onih zakonom ustanovljenih. Tužena je članovima 4. i 5. Odluke o mogućnosti ozakonjenja komercijalnih i stambeno – poslovnih objekata namenjenih tržištu i članom 1. Odluke o izmenama i dopunama te odluke kao uslov za ozakonjenje objekta propisala i obavezu plaćanja troškova za uvećano opterećenje korišćenja komunalne infrastrukture, kao dodatnu taksu, što je postupanje suprotno načelu ustavnosti i zakonitosti. Ako je načelo ustavnosti i zakonitosti ustanovljeno u cilju zaštite i očuvanja javnog poretka, kao skupa temeljnih principa društvenog i državnog uređenja, onda činjenica da je tužena donela protivzakonitu Odluku i na osnovu te Odluke zaključila ugovor sa tužiocem o plaćanju dodatne takse u postupku ozakonjenja predstavlja postupanje suprotno javnom poretku. Stoga je predmetni ugovor ništav u smislu člana 103. stava 1. ZOO, bez obzira na to što je odluka Ustavnog suda kojom je utvrđena neustavnost pomenutih odredaba Odluka tužene doneta nakon zaključenja tog ugovora. Tužena je u postupku ozakonjenja dela tužiočevog objekta postupila suprotno odredbama članova 38. stava 2. i 39. Zakona o ozakonjenju objekata jer je naložila operaterima komunalnih usluga isključenje celog objekta sa komunalne infrastrukture iako nije donela konačno rešenje kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje. Isključenje struje i vode u objektu tužioca koje je protivzakonito inicirala tužena je osnovni razlog zbog kojeg je tužilac zaključio predmetni ugovor. Opisano postupanje tužene je suprotno dobrim običajima i drugi razlog ništavosti predmetnog ugovora u smislu člana 103. stava 1. ZOO. Stoga je pravilnom primenom člana 104. stava 1. ZOO usvojen i tužbeni zahtev za isplatu.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer odgovor na reviziju koji je podneo nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić