Vrhovni kasacioni sud, sudija Vladislava Milićević, određena Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stamenić advokat iz ..., odlučujući o prigovoru radi ubrzanja postupka, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je dana 21.04.2023.godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, prigovor predlagača AA iz ... za ubrzavanje postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2845/2022.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je, preko punomoćnika, podneo Vrhovnom kasacionom sudu 02.03.2023. godine, prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2845/2022, u kom je naveo da je tužbu podneo Osnovnom sudu u Smederevu 15.07.2011. godine i da postupak traje duže od 11 godina, pa je predložio da se utvrdi da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P1 98/2020 (ranije P 201/2017 i P1 797/17) povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i da se naloži postupajućem sudiji, u tom predmetu, da preduzme odgovarajuće procesne radnje koje će delotvorno ubrzati postupak. Troškove postupka je tražio opredeljeno.

Odlučujući o prigovoru, na osnovu članova 7. 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je prigovor neosnovan.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog kasacionog suda utvrđeno je da je tužilac AA podneo Osnovnom sudu u Smederevu inicijalni akt dana 14.07.2011. godine, da je predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž1 321/2022, sa predmetom Osnovnog suda u Smederevu P1 98/2020, dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu dana 23.08.2022. godine, da je dana 24.08.2022. godine predat savetniku u pripremnom odeljenju, a da je dana 23.09.2022. godine predat sudiji izvestiocu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/07, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka.

Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2845/2022. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do 5 godina.

U konkretnom slučaju, inicijalni akt je podnet 14.07.2011. godine. Radi se o potraživanju iz radnog odnosa (troškovi prevoza). Predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž1 321/2022, sa predmetom Osnovnog suda u Smederevu P1 98/2020, je po reviziji tužioca izjavljenoj 26.05.2022.godine dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu dana 23.08.2022. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iako se radi o potraživanju iz radnog odnosa, s obzirom na to da je postupak pravnosnažno okončan u granicama razumnog roka. Pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, jer od dana dostavljanja predmeta Vrhovnom kasacionom sudu 23.08.2022.godine do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka 02.03.2023.godine nije prošlo ni devet meseci, pa upravo iz ovih razloga postupanje Vrhovnog kasacionog suda se ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Pored toga, odluka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2845/2022 je doneta 29.03.2023. godine, i predmet je predat sudskoj praksi radi otpravljanja iz suda, pa nema razloga za nalaganje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što predstavlja još jedan razlog za odluku o neosnovanosti prigovora predlagača.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač u ovom postupku nije uspeo.

S u d i j a
Vladislava Milićević,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:
Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe
Vrhovnom kasacionom sudu, u roku od 8 dana
od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić