U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između parničnih stranaka zaključen je Ugovor o kupoprodaji Ov. 719/07 od 03.10.2007. godine, tako što je tuženog, kao kupca, po punomoćju, zastupao VV. Predmet ugovora je porodična stambena zgrada, adaptirana i rekonstruisana po odobrenju Sekretarijata za urbanizam opštine Novi Pazar broj 351-114 od 06.07.1994. godine, koja se sastoji od tri lokala u prizemlju, sprata i potkrovlja. U odredbi člana 2. ugovora ugovorena je kupoprodajna cena od 150.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, koju kupac isplaćuje prodavcu na dan overe ugovora, a prodavac uvodi kupca u posed nepokretnosti. Na osnovu odredbe člana 4. ugovora, prodavac je ovlastio kupca da može lično ili preko drugog lica koje kupac ovlasti, da uknjiži kupca kao vlasnika na nepokretnosti koja je predmet ugovora, bez ikakve dalje saglasnosti ili prisustva prodavca kod Službe za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru, da primi rešenje o uknjiženju prava svojine, da se odrekne prava na žalbu i preduzme sve pravne radnje pred državnim i sudskim organima neophodne za uknjiženje prava svojine, dok porez na promet pada na teret prodavca. Na osnovu rešenja Poreske uprave – Filijala Novi Pazar broj 413-1- 02546/2007-4 od 17.10.2007. godine, tužiocu je obračunat porez na kapitalni dobitak ostvaren prodajom nepokretnosti u iznosu od 460.620,00 dinara koji je platio VV. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Novi Pazar broj 952-01-783-07 od 19.10.2007. godine, na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov. 719/07 od 03.10.2007. godine izvršena je promena u posedovnom listu nepokretnosti broj .. na parceli broj .., po kulturi dvorište uz stambenu zgradu, na ime BB sa udelom od 2/6. Nakon uknjižbe, ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti Ov. 11/09 od 05.01.2009. godine zaključenim između tuženog BB u svojstvu prodavca, koga je zastupao VV i GG iz ..., kao kupca, tuženi je prodao deo porodične stambene zgrade, odnosno poslovni prostor površine 18 m2 u prizemlju koji posluje kao mesara „DD“ po kupoprodajnoj ceni od 60.000 evra, dok je ostatak porodične kuće tuženi prodao ĐĐ iz ... po kuporpodajnoj ceni od 90.000,00 evra, a koji je u posedovnom listu nepokretnosti broj .. K.O. Novi Pazar upisan kao suvlasnik na kat. parc. broj .. po kulturi kuća – dvorište uz stambenu zgradu sa obimom udela 2/6.

Tužilac je tužbu radi utvrđenja ništavosti predmetnog Ugovora o kupoprodaji Ov. br. 719/07 od 03.10.2007. godine, podneo 14.11.2017. godine, navodeći da se radi o prividnom ugovoru koji prikriva zajam.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, jer su zaključili da predmetni ugovor nije prividan i da saglasnost volja ugovornih strana nije bila da se samo stvori privid o zaključenju kupoprodajnog ugovora, imajući u vidu sadržinu ugovora, te činjenicu da se tuženi na osnovu tog ugovora uknjižio kao vlasnik nepokretnosti koje su predmet ugovora, platio porez na kapitalni dobitak, a potom, nakon izvršene promene u posedovnom listu nepokretnosti, je nepokretnost koja je bila predmet ugovora zaključenog sa tužiocem, prodao.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilac koji tvrdi da je predmetni ugovor prividan jer prikriva ugovor o zajmu je bio dužan da tu činjenicu dokaže, na osnovu odredbe člana 228. Zakona parničnom postupku, a to nije dokazao. Predmetni ugovor o kupoprodaji sadrži sve što je propisano odredbom člana 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je prodavac preneo na kupca pravo svojine na prodatoj stvari i ovlastio ga, u članu 4. Ugovora, da može lično ili preko nekog drugog lica koje ovlasti da uknjiži svoje pravo vlasništva na nepokretnosti iz člana 1. tog ugovora, bez ikakve dalje saglasnosti ili prisustva prodavca (clausula intabulandi), dok je prodavac kupcu isplatio kupoprodajnu cenu od 150.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan overe ugovora, kada je prodavac kupca i uveo u posed nepokretnosti koja je predmet kupoprodaje, pa je potom, tuženi, preko punomoćnika VV, platio porez na kapitalni dobitak ostvaren prodajom nepokretnosti.

Navodima revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava ustvari se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić