Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1908/2020 od 25.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilaca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke u delu odluke o troškovima postupka za tuženog GG. Stavom drugim izreke, ista presuda preinačena je u stavu drugom izreke i u stavu četvrtom izreke u delu odluke o troškovima postupka za tuženog – protivtužioca Grad Niš tako što je odbijen, kao neosnovan protivtužbnei zahtev tuženog – protivtužioca Grada Niša kojim je tražio da se prema tužiocima – protivtuženima utvrdi pravo svojine tuženog – protivtužioca Grada Niša na stambenoj zgradi u ul. ... broj ..., sada u ... br. ..., postojećoj na k.p. br. .../... KO ... (sada ... KO ... – ...) po osnovu nacionalizacije, a što bi tužioci – protivtuženi bili dužni da trpe i priznaju, odlučeno je da povodom međusobnih tužbi između tužilaca – protivtuženih i tuženog – protivtužioca Grada Niša svaka stranka snosi svoje troškove postpuka, a odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog GG za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to odluke sadržane u stavu prvom izreke, tužilja - protivtužene AA je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga, a tuženi – protivtužilac Grad Niš protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja - protivtužene AA podnela je odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje - protivtužene AA na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja prava svojine i predaje nepokretnosti podneta je 27.06.2008. godine, a u tužbi i u uvodu prvostepene presude označena je vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Za ocenu dozvoljenosti revizije tužilje - protivtužene AA merodavna je vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi i koja je označena u uvodu prvostepene presude i iznosi 10.000,00 dinara. Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o sporu radi utvrđenja prava svojine i predaje nepokretnosti, da je pobijana vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužilje - protivtužene AA nedozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 410. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), i utvrdio da je osnovana revizija tuženog – protivtužioca Grada Niša.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Komisije za nacionalizaciju NO sreza Niš br. 1058/63 od 17.04.1963. godine, utvrđeno je da je danom 26.12.1958. godine, nacionalizovana i postala društvena svojina jedna porodična stambena zgrada u ul. ... br. ..., upisana kod Prvog sreskog suda u Nišu na kat. parceli ... KO ..., koja ima u svom sastavu dva veća stana, čiji su raniji sopstvenici bili sa po ½ udela EE i ŽŽ. U obrazloženju rešenja je navedeno da je zahtev za utvrđenje nacionalizacije dostavljen ranijim suvlasnicima nepokretnosti EE i ŽŽ koji su dali saglasne izjave i potvrdili da je nepokretnost isključiva svojina EE, po ugovoru o deobi zajedničke imovine zaključenim 1935. godine sa ZZ. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 29.06.1963. godine, a klauzula pravnosnažnosti je overena pečatom i potpisima od strane šefa Odseka za imovinskopravne poslove. Iz rešenja Komisije za nacionalizaciju NO sreza Niš br. 13331/1-63 od 23.05.1963. godine utvrđeno je da je sadržina tog rešenja identična sadržini rešenja br. 1058/63 od 17.04.1963. godine. Rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora Opštine Niš od 20.11.1963. godine konstatovano je da je rešenjem za nacionalizaciju 13331/1-63 od 23.05.1963. godine nacionalizovana zgrada u ul. ... broj ... i k.p. br. ... i određena je naknada ranijem vlasniku, kao i da će se isplata naknade izvršiti na teret računa Sredstava NO opštine Niš. Iz uverenja Uprave za imovinu i inspekcijske poslove od 29.10.2008. godine sledi da se tim uverenjem potvrđuje da je stambena zgrada broj ... u ul. ... u ... (ranije ul. ...) nacionalizovana na osnovu rešenja Narodnog odbora opštine Niš br. 1058/63 od 17.04.1963. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu Dn. 853/91 od 16.10.1991. godine odbijen je zahtev Skupštine opštine Niš za uknjižbu nacionalizacije po rešenju Komisije za nacionalizaciju Narodnog odbora sreza Niš br. 1058/63 od 17.04.1963. godine. Iz obrazloženja navedenog rešenja sledi da se zahtev, između ostalog, odnosi i na zgradu u ul. ... broj ... upisane kod Prvog sreskog suda u Nišu na k.p. br. ... KO ..., a kao razlog odbijanja navedeno je da na k.p. br. ... nisu izdvojene poslovne prostorije / jedna poslovna prostorija koja se navodi u rešenju.

Tužioci – protivtuženi su deca II, sina EE. Tuženi GG, DD i ĐĐ su držaoci stanova u zgradi broj ... u ul. ..., ranije ... po sonovu ugovora o korišćenju stana zaključenim sa tuženim – protivtužiocem Gradom Nišom. Pred Opštinskim sudom u Nišu vođen je postupak po tužbi AA protiv BB i VV, radi utvrđenja i po protivtužbi BB i VV, radi utvrđenja, u kom postupku je pravnosnažnom presudom P 3385/98 od 12.05.2004. godine utvrđeno da zgrada br. ... bez zemljišta u ul. ... br. ... na k.p. br. .../... (premetna nepokretnost) sa pravom korišćenja ove parcele, predstavlja zaostavštinu pok. II, pravnog sledbenika EE i ŽŽ i utvrđeno je na toj nepokretnosti pravo svojine AA, BB i VV sa udelom od po 1/3. Između AA, BB i VV pred istim sudom vođen je postupak radi usaglašavanja sa zemljišnoknjižnim stanjem, i pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Nišu P 7531/07 od 14.02.2008. godine utvrđeno je da zgrada br. ... u ul. ... (predmetna nepokretnost), sa pravom korišćenja k.p. br. .../... predstavlja zaostavštinu pok. II i da su AA, BB i VV po osnovu nasleđa iza smrti pok. II, vlasnici sa udelom od po 1/3 idealnih delova te zgrade. Zaključkom RGZ SKN Niš od 13.12.2013. godine, prekinut je postpuak po zahtevu za uknjižbu AA, BB i VV po rešenju Dn. 644/08 od 04.04.2008. godine do okončanja sudskog spora pred Osnovnim sudom u Nišu.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev tuženog - protivtužioca Grada Niša i utvrdio pravo svojine tuženog-protivtužioca Grada Niša na stambenoj zgradi u ul. ... br. ... sada u ul. ... br. ..., postojećoj na k.p. br. .../... KO ... (sada ... KO ... – ...), primenom člana 1. stav 1. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list SNRJ“ br. 52/1958), smatrajući da je tuženi – protivtužilac Grad Niš stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu nacionalizacije.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu u kom je odlučeno o protivtužbenom zahtevu tuženog-protivtužioca Grada Niša i odbio, kao neosnovan protivtužbeni zahtev, jer nije prihvatio stanovište prvostepenog suda da je tuženi - protivtužilac Grad Niš nacionalizacijom stekao pravo javne svojine na predmetnoj nepokretnosti, sa obrazloženjem da je predmetna nepokretnost na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list SNRJ“ br. 52/1958) postala društvena svojina, ali da iz rešenja o nacionalizaciji ne proizlazi da je tuženi - protivtužilac Grad Niš stekao pravo raspolaganja istom, niti da je na onovu propisa koji su se primenjivali u vreme nacionalizacije predmetne nepokretnosti mogao steći to pravo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tuženog - protivtužioca Grada Niša ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan protivtužbeni zahtev.

Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, a stavom 2. da se pravo svojine stiče i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom.

Kod utvrđenog da je porodična stambena zgrada u ul. ... br. ..., upisana kod Prvog sreskog suda u Nišu na kat. parceli ... KO ..., koja ima u svom sastavu dva veća stana (predmetna nepokretnost) nacionalizovana i postala društvena svojina, da je rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora opštine Niš od 20.11.1963. godine određena naknada ranijem vlasniku i da će se isplata naknade izvršiti na teret računa Sredstava Narodnog odbora opštine Niš i kako prema članu 3. Zakona o svojini na delovima zgrada („Službeni list SFRJ“, br. 43 od 22 septembra 1965; 57/65, 29/73) na posebnom delu zgrade u društvenoj etažnoj svojini pravo raspolaganja stiče opština, ako je društvena svojina ustanovljena nacionalizacijom, to sledi da je predmetna nepokretnost koja je imala u svom sastavu dva veća stana nacionalizacijom postala društvena svojina, a tuženi - protivtužilac Grad Niš je stekao pravo raspolaganja predmetnom nepokretnošću isplatom naknade i po samom zakonu, sa kojih razloga se ne može prihvatiti kao pravilno izloženo pravno stanovište drugostepenog suda da tuženi - protivtužilac Grad Niš nacionalizacijom nije stekao pravo raspolaganja predmetnom nepokretnošću. S obzirom da je društvena svojina na predmetnoj nepokretnosti ustanovljena nacionalizacijom, to je predmetna nepokretnost prešla u državnu svojinu stupanjem na snagu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 53/95 ... 101/05), a tuženi – protivtužilac Grad Niš je, kao teritorijalna jedinica zadržao pravo da pod uslovima iz člana 47. ovog Zakona nastavi da koristi predmetnu nepokretnost i njom raspolaže u skladu sa ovim i posebnim zakonima, uz saglasnost Republike. Stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ 72/11), prestao je da važi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Članom 18. stav 1. Zakona o javnoj svojini propisano je da su nosioci javne svojine Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (opština, odnosno grad), a članom 72. stav 1. da nepokretnosti, pokretne stvari i druga sredstva koja su na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije na dan stupanja ovog zakona, postaju sredstva javne svojine Republike Srbije, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, stavom 3. da se na sredstvima iz stava 1. ovog člana koje koriste autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave uspostavlja pravo svojine autonomne pokrajine odnosno pravo javne svojine jedinice lokalne samouprave, pod uslovima i na način propisan zakonom, dok se pod sredstvima iz člana 3. ovog zakona smatraju i sredstva koja autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave koriste na osnovu pravnog osnova koji može predstavljati osnov za njihov upis u javnu knjigu kao korisnika sredstva. Kako do donošenja Zakona javnoj svojini nije izmenjeno pravnosnažno rešenje o nacionalizaciji, predmetna nepokretnost je u skladu sa zakonom prešla u javnu svojinu, a tuženi – protivtužilac Grad Niš, koji je do donošenja Zakona o javnoj svojini bio njen korisnik je donošenjem Zakona o javnoj svojini stekao pravo javne svojine na predmetnoj nepokretnosti, sa kojih razloga je usvojena revizija tuženog – protivtužioca Grada Niša i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Sa napred navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Pravilna je odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi, i ista je usled preinačenja potvrđena. Kako je tuženi – protivtužilac Grad Niš uspeo u revizijskom postupku i nije tražio naknadu troškova ovog postupka u smislu člana 163. stav 2. ZPP, to o njima nije odlučivano.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić