Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005...6/2015) i našao da je revizija neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 372/2014 od 19.05.2014. godine razveden je brak parničnih stranaka, određeno je da će otac BB samostalno vršiti roditeljsko pravo nad zajedničkim detetom mlt. VV, rođenim ...2013. godine, obavezana je majka AA da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mlt. deteta plaća mesečno 3.000,00 dinara počev od 19.5.2014. godine pa ubuduće i utvrđeno je da će majka lične kontakte sa mlt. detetom održavati dva puta nedeljno u terminima po dogovoru roditelja, u kući i u prisustvu oca. Tužilja aktuelno živi u kući koja je u njenom vlasništvu zajedno sa suprugom GG, sa kojim ima mlt. DD, rođenog ...2021. godine. Iz prethodne bračne zajednice sa pokojnim suprugom, ima sina ĐĐ, starog 5 godina. Završila je osnovnu školu i nije zaposlena, dok je tuženi po zanimanju automehaničar i zaposlen je sa mesečnom zaradom od 34.000,00 dinara. Mlt. VV živi kod tekte EE (sestre tuženog), sa kojom tuženi nije u dobrim odnosima. Centar za socijalni rad Temerin po službenoj dužnosti pokrenuo je postupak za lišenje roditeljskog prava oba roditelja, ovde tužilje i tuženog, a sve nakon razgovora sa EE koja se izjasnila da isključivo brine o mlt. detetu. Rešenjem Centra za socijalni rad Temerin od 23.10.2019. godine EE postavljena je za privremenog staratelja mlt. VV sa obrazloženjem da je otac prestao da vodi brigu o detetu, a da se majka nalazi na nepoznatoj adresi. Centar za socijalni rad Bečej, mesno nadležan po mestu prebivališta majke, dao je mišljenje 27.1.2021. godine za potrebe sudskog postupka lišenja roditeljskog prava ovde tužilje i tuženog, koji je pokrenut tužbom CSR Temerin, da je majka dana 13.11.2020. godine iskazala želju i spremnost da preuzme brigu o mlt. detetu VV. Ovaj postupak je u prekidu do okončanja tekuće parnice.

Nadležni Centar za socijalni rad Temerin dao je mišljenje 24.06.2021. godine da tuženi kao otac nema odgovarajuće kapacitete za adekvatnu brigu o mlt. detetu. Centar za socijalni rad Bečej je procenjivao roditeljsku podobnost tužilje i dostavljeno je sintetizovano i usaglašeno mišljenje sa mesno nadležnim CSR Temerin za oca od 22.6.2021. godine o podobnosti majke za samostalno vršenje roditeljskog prava. Utvrđeno je da se viđanje majke i mlt. deteta redovno odvija u kontrolisanim uslovima u prostorijama CSR Temerin radi uzajamnog prilagođavanja i da se dete postepeno navikava na majku, zatim da porodica majke živi u adaptiranoj i konformnoj trosobnoj kući, koja je opremljena potrebnim pokućstvom i higijenski je prihvatljivo održavana, da kod majke postoji motivacija da preuzme brigu o mlt. detetu, jer je preduzela konkretne korake kako bi uspostavila odnos sa sinom radi lakše adaptacije mlt. deteta u njenu porodicu, da joj sadašnji suprug pruža podršku u brizi oko mlt. deteta VV, da majka redovno i u skladu sa dogovorom sa voditeljem slučaja dolazi na viđanje sa mlt. detetom u CSR Temrin. Ukazano je da tuženi nije ispoljio ni volju, ni motivaciju da viđa dete i da sa njim uspostavi adekvatan roditeljski odnos. Zaključak organa starateljstva je da su se stekli uslovi zbog promenjenih okolnosti da se izmeni prethodna sudska odluka o vršenju roditeljskog prava nad mlt. detetom i da je majka kompetentan roditelj koji će samostalno vrštiti roditeljsko pravo. Ocenjeno je da je u tom slučaju u interesu mlt. deteta da redovno održava kontakte sa tetkom EE s obzirom na to da je sa istom od ranog uzrasta uspostavio čvrstu emotivnu vezu. Nakon donošenja rešenja o privremenoj meri suda od 03.03.2021. godine, tužilja je održavala kontakte sa mlt. detetom u prostorijama CSR u utvrđenim terminima. U početku je kontaktima prisustvovala radnica organa starateljstva, dok ih je kasnije ostavljala i same. U početku su kontakti između majke i mlt. deteta bili suzdržani, ali je kasnije, nakon više zajedničkih susreta, uspostavljen emocionalni odnos. Dete je iskazalo želju da vidi gde majka živi i da je poseti u njenoj kući. Od donošenja rešenja o privremenoj meri od 01.07.2021. godine, kojim je model viđanja majke i mlt. deteta proširen tako što je određeno da će se isti odvijati svake subote od 9 do 20 časova za vreme raspusta, a u toku školske godine svake druge subote, tako što će majka preuzimati dete od EE i vraćati ga na njenu adresu, kontakt se nije realizovao uz navođenje da mlt. dete odbija kontakte. Zato se tužilja ponovo obratila CSR Temerin, koji je organizovao sastanak sa parničnim strankama i EE. Nakon toga, od 24.7.2021. godine ponovo su realizovani kontakti tužilje sa mlt. detetom i održana su tri kontakta od kojih je poslednji bio 07.08.2021. godine. Vreme koje je dete provodilo kod majke bilo je ispunjeno, vodila ga je u zološki vrt, gledali su zajedno filmove, igrali se sa psima i mlt. dete je bilo raspoloženo i nasmejano. Nakon toga, mlt. VV odbija kontakt sa majkom u telefonskom razgovoru, bez obrazloženja. Tužilja nije htela da se kontakt ostvari na silu, plašeći se dodatnog uznemiravanja deteta i udaljavanja od nje, i više puta je zvala EE kako bi se čula i videla sa detetom, ali nije uspela da ostvari kontakt sa detetom. U cilju pripreme za viđanje, tužilja je detetu spremila poklone za Novu godinu i Božić, kao i za rođendan, ali ni ova viđanja nisu realizovana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, odredbe članova 60., 67., 68. i 77. Porodičnog zakona, poveravanjem mlt. deteta tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava i uređenjem održavanja ličnih odnosa tuženog sa mlt.detetom prema predloženom modelu organa starateljstva, a rukovodeći se najboljim interesom deteta. Drugostepeni sud je stanovišta da privremeni staratelj deteta nema i ne može imati pravni položaj roditelja, te je sagledavanjem svih subjektivnih i objektivnih okolnosti slučaja prihvatio kao pravilan zaključak prvostepenog suda, izveden na osnovu stručnih mišljenja nadležnih organa starateljstva, da su se stekli uslovi zbog promenjenih okolnosti da se izmeni prethodna sudska odluka o vršenju roditeljskog prava nad mlt. detetom i da tužilja kao majka aktuelno ima sve neophodne roditeljske kompetencije za samostalno vršenje roditeljskog prava u odnosu na oca koji te kompetencije nema.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne instituacije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana, propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Odredbama člana 77. Porodičnog zakona propisani su uslovi za samostalno vršenje roditeljskog prava i stavom 3. istog člana propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Odredbom člana 272. Porodičnog zakona, propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud. Na osnovu odredbe člana 270. istog Zakona, sud je dužan da, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, na osnovu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava u tumačenju i primeni pravnog standarda najboljeg interesa deteta. Najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta, je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe. Navode revizije da je pogrešno procenjen najbolji interes deteta poveravanjem maloletnog VV na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji uz ukazivanje na zdravstvene probleme tužilje i na vršenje nasilja od strane tužilje prema svojoj majci i od strane aktuelnog supruga prema tužilji, tuženi je isticao i u žalbi, koje navode je drugostepeni sud cenio i zaključak o najboljem interesu deteta utemeljio u podrobno utvrđenim činjenicama, pri čemu je uzeo u obzir prethodno nasilje u porodici, ali i činjenicu da se isto nije ponovilo i da nije bilo usmereno prema detetu. Pravilno je stanovište drugostepenog suda da porodično nasilje iz 2019. godine, na kojem revident insistira u reviziji nastojeći da prikaže negativnim životnu sredinu i porodično okruženje majke, nije od uticaja da drugačiju odluku suda jer isto ne ugrožava pravo i dostojanstvo maloletnog deteta, niti narušava roditeljske kompetencije majke. Naime, Centar za socijalni rad Temerin, nadležan prema prebivalištu tuženog, dao je mišljenje da on kao otac nema odgovarajuće kapacitete za adekvatnu brigu o mlt. detetu, dok su Centari za socijalni rad Bečej i Temerin dali sintetizovano i usaglašeno stručno mišljenje o podobnosti tužilje kao majke za samostalno vršenje roditeljskog prava. U situaciji kada je raspravljeno i utvrđeno da tuženi nije ispoljio volju ni motivaciju da viđa dete i da sa njim uspostavi adekvatan roditeljski odnos, a tužilja kontinuirano iskazuje volju i spremnost da viđa dete, stara se i brini o njemu, čak i u opisanim situacijama kada je u tome sprečavana, Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilja podobniji roditelj za samostalno vršenje roditeljskog prava.

Takođe, navodima revizije nije dovedeno u sumnju stanovište drugostepenog suda da verbalizovanje otpora deteta prema majci nije autentično jer je dete pod direktnim uticajem privremenog staraoca koji očigledno ne uviđa primarnu potrebu deteta za majkom i svojim postupcima nastoji da isključi ovu prirodnu emotivnu vezu. Po oceni revizijskog suda, a suprotno navodima revizije, to su dovoljni i opravdani razlozi za neprihvatanje mišljenja deteta koje u vreme presuđenja nije navršilo 10 godina života.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a posebno nalaze i stručna mišljenja nadležnih organa starateljstva koji su cenili roditeljske kapacitete parničnih stranaka i eventualno postojanje razloga za lišenje roditeljskog prava nekog od njih, kao i najbolji interes maloletnog deteta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je doneta pravilna odluka da maloletno dete bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci uz pravilnu odluku u pogledu održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem.

Sa iznetih razloga, a kako revident uglavnom ponavlja navode iznete u žalbi o kojima se drugostetepeni sud detaljno izjasnio u obrazloženju pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić