U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, državljanin Republike Hrvatske, lišen je slobode 18.11.1991. godine od strane pripadnika tadašnje JNA i bio je u zarobljeništvu do 22.05.1992. godine. Priznat mu je status ratnog vojnog invalida VI grupe sa 60% oštećenja organizma.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, ocenivši da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja tužioca u ovoj parnici, istankut od strane tužene, pri tom zaključivši da su u konkretnom slučaju istekli rokovi iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, u kojima se od odgovornog lica može postaviti zahtev za naknadu štete, a da se rokovi zastarelosti predviđeni članom 377. istog zakona, u pogledu štete prouzrokovane krivičnim delom, ne mogu primeniti, jer tužilac nije dostavio dokaze da je eventualna šteta nastala izvršenjem krivičnog dela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (član 376. stav 1. i 2). Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istakne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja (član 377. stav 1).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je potraživanje tužioca zastarelo. Naime, osim činjenica vezanih za njegov boravak u zatvoru, tužilac do pravnosnažnog okončanja ovog postupka nije predlagao, niti pružio dokaze svojih navoda da je pretrpeo štetu koja je posledica izvršenja krivičnog dela i to ratnog zločina, u odnosu na koje krivično gonjenje i izvršenje kazne, ne zastareva.

Suprotno navodima revizije, da je šteta koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom nastala kao posledica izvršenja krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, pa samim tim da ni naknada štete u konkretnom slučaju ne može da zastari imajući u vidu da krivično gonjenje za navedeno krivično delo ne zastareva, nema mesta primeni roka zastarelosti iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima.

Naime, u slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom (član 377. ZOO), ako je za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. ZOO, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja samo ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za krivično delo. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Isti rok zastarelosti krivičnog gonjenja primenjuje se ako je krivični postupak obustavljen, odnosno ako se nije mogao pokrenuti zato što je okrivljeni umro ili je duševno oboleo, odnosno ako postoje druge okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i odgovornost okrivljenog, kao što su amnestija i pomilovanje. U svim ostalim slučajevima primenjuje se opšti rok zastarelosti potraživanja iz člana 376. ZOO.

Kako tužilac tek u reviziji navodi da je protiv određenog lica vođen krivični postupak zbog učešća u zločinima protiv čovečnosti, kao i kršenja zakona i običaja ratovanja, zbog protivpravnog zatvaranja i pritvaranja u nehumanim uslovima, između ostalih i u KPZ u Sremskoj Mitrovici, koji postupak je obustavljen, zbog smrti optuženog lica, to u ovoj fazi postupka ti navodi ne mogu uticati na zakonitost pobijane presude, u smislu odredbe člana 308. ZPP kojom je propisana obaveza stranke da najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije obavezno, iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga i da predloži dokaze kojima se potvrđuju iznete činjenice. Takođe, revizija se ne može izjaviti zbog pogrešnog ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 407. stav 2. istog zakona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić